PROMENITE NAčIN ŽIVOTA I SPREčITE MOŽDANI UDAR
Najbolja prevencija je usvajanje zdravih životnih navika
Najnovija statistika je pokazala da u Srbiji svakih 20 minuta jedna osoba doživi moždani udar, a na svakih sat jedan pacijent umre od njegovih posledica. Bolest koja je nekada najviše pogađala osobe starije od 65 godina danas ugrožava sve više mladih od 40, 30, pa i 20 godina.
Do moždanog udara ili šloga dolazi najčešće zbog začepljenja krvnog suda, a ređe usled pucanja krvnog suda u mozgu. Faktori rizika su povišeni krvni pritisak, visok nivo masnoća u krvi, neadekvatna ishrana, nešto ređe šećerna bolest, ali pre svega pušenje.
Moždani udar je uzrokovan poremećajem moždane cirkulacije, koji dovodi do nedovoljne snabdevenosti mozga kiseonikom i hranjivim supstancama. To uzrokuje odumiranje nervnih ćelija, što ima za posledicu oštećenje onih telesnih funkcija kojima ti delovi mozga upravljaju.
Moždani udar se u nekim slučajeva javlja iznenada, a u određenom broju prethode upozoravajući znaci – prolazni simptomi koji odgovaraju opisu moždanog udara, ali su znatno kraćeg trajanja i u potpunosti se povlače. Najčešće traju 24 sata. Pojava ovih simptoma, međutim, zahteva detaljnu neurološku analizu kako bi se utvrdio njihov uzrok.
Promenom načina života i svakodnevnom brigom o zdravlju možemo mnogo da uradimo kako bismo sprečili moždani udar.
Na starost, pol i genetsko nasleđe ne možemo da utičemo, ali na pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola, nezdravu ishranu, stres, telesnu neaktivnost i gojaznost i te kako možemo. Mnoge naše loše životne navike povećavaju učestalost nastanka moždanog udara. Da bi se smanjio rizik, potrebno je, pre svega, prekinuti s nezdravom ishranom. Jako zasoljena hrana i ona koja obiluje zasićenim mastima, koncentrovanim šećerima i holesterolom trebalo bi da bude potpuno isključena iz jelovnika. U svakodnevnu ishranu potrebno je uključiti hranu u kojoj dominiraju nezasićene masti i ulja (pogotovo maslinovo ulje), mnogo voća i povrća, namirnice bogate biljnim vlaknima i ribe (posebno plave). Najzdravija je mediteranska ishrana.
U cilju prevencije moždanog udara svakako bi trebalo prestati sa pušenjem jer ova navika i do šest puta povećava rizik nastanka ovog oboljenja. Ohrabrujući je podatak da se već pet godina nakon prestanka pušenja rizik od moždanog udara izjednačava s opasnošću koja vreba zaklete nepušače.
Alkoholna pića trebalo bi konzumirati umereno, preporučljivo je popiti čašu crnog vina dnevno. I prekomerna telesna težina i telesna neaktivnost su dokazani uzročnici moždanog udara. Prelaskom na mediteransku dijetu ishranu i uvođenjem redovnih fizičkih aktivnosti vrlo brzo ćete se rešiti i viška kilograma.
Simptomi
Najčešći simptomi moždanog udara su:
• Utrnulost, slabost ili oduzetost lica, ruke ili noge, pogotovo ako je zahvaćena jedna strana tela.
• Poremećaji govora: otežano i nerazumljivo izgovaranje reči ili potpuna nemogućnost govora.
• Naglo zamagljenje ili gubitak vida, posebno na jednom oku ili u polovini vidnog polja.
• Naglo nastala jaka glavobolja praćena povraćanjem bez jasnog uzroka.
• Gubitak ravnoteže i koordinacije pokreta.
• Vrtoglavica, nesigurnost i zanošenje u hodu, kao i iznenadni padovi.
Hitna pomoć
Moždani udar zahteva hitan prevoz i zbrinjavanje bolesnika u adekvatno opremljenoj zdravstvenoj ustanovi.
Danas je moguće primeniti i specifičnu terapiju, primenom lekova koji mogu otopiti ugrušak koji je blokirao venu. Na taj način omogućuje se normalno funkcionisanje krvotoka i sprečava se odumiranje nervnih ćelija. Ova terapija može se primeniti u prva tri sata od nastanka moždanog udara. Upravo je to jedan od najvažnijih razloga zašto bi pacijenta trebalo što pre prevesti do bolnice.
Nakon lečenja moždanog udara, bolesnici bi trebalo da započnu program rehabilitacije.
Lečenje propratnih bolesti
Ukoliko imate povišeni krvni pritisak, poremećaje srčanog ritma, šećernu bolest, visok nivo masnoća u krvi, značajno suženje karotidnih arterija trebalo bi što pre da rešite ove probleme. Ako ih zapustite, gotovo sigurno će kao posledica nastupiti moždani udar. Važno je da se bolesnici tačno pridržavaju uputstava lekara i da uzimaju sve propisane lekove. Samo adekvatnom kontrolom pomenutih bolesti, rizik od moždanog udara može se u značajnoj meri smanjiti.
