Mi smo prva generacija koja može da reši problem gladi i poslednja koja može da zaustavi klimatske promene
Hedonističke potrebe savremenog sveta u znatnoj meri osnov su velikim problemima, od siromaštva i gladi do ekoloških posledica, u kojima gube sve životne forme, čovek takođe, mada često nije svestan toga. Zbog ubeđenja da mu je potrebno mnogo da bi živeo, priroda i prirodni resursi nestaju munjevitom brzinom. Sve su upečatljivije neuobičajene pojave poput suša, poplava, zagađenosti vode, vazduha i zemljišta koje polako, ali sigurno ostavljaju katastrofalne posledice po biosferu. Efekat gasova staklene bašte sve je izraženiji i prema zvaničnim podacima, u poslednjih 100 godina, temperatura Zemlje porasla je za čitav jedan stepen na Farenhajtovoj skali. To je alarmantno stanje, a temperatura će vremenom i dalje samo rasti, ukoliko se nešto ne promeni.
Inače je jedan od najuticajnih filozofa Dzon Rols postavio teoriju društvene pravednosti koja je po meni jako inspirišuća i kaže da bi se etički temelji društva mogli postaviti, treba zamisliti pojedinca koji je totalno oslobođen svega: misli, želja, nastojanja, ljubavi, besa, mržnje, društvenog uticaja i okolnosti. Jednostavno, samo čisto ljudsko biće. Tada se postavlja pitanje zapravo šta jedno takvo ljudsko biće, bez ikakvih namera i sklonosti smatra kao implikaciju pravednosti? rekla je Dina Stefanović. Polazeći od toga, taj pojedinac po njenom mišljenju, sigurno ne bi postavio eksploataciju i mučenje kao društveno prihvatljivo, te bi se sistem održivog funkcionisanja društva trebao temeljiti na ovoj konstataciji.
Prema podacima Ujedinjenih Nacija (UN), jedna od ljudskih aktivnosti koja najviše utiče na klimatske promene jeste stočni uzgoj i to čak 14,5 odsto, što prouzrokuje veću stopu gasova sa efektom staklene bašte, nego sav saobraćaj. Stoga su se UN izjasnile da je ovo nedopustivo visok uticaj na klimu Zemlje i pozvale na izmenu načina ishrane. Povećanjem gasova, dolazi do stvaranja nepovoljnih uslova koji će vremenom dovesti do još veće eskalacije problema gladi i siromaštva u svetu, nego što je to slučaj danas. Utisak je, međutim, da veliki broj stanovništva uopšte ne mari za taj podatak. Zašto je bitno ograničiti proizvodnju mesa i uvrstiti više biljnih proteina u svoju ishranu, na koji način stočna grana utiče na glad i siromaštvo u svetu, pitali smo Dinu Stefanović, doktorantkinju na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, koja je doktorsku disertaciju posvetila rešenju problema siromaštva i gladi na globalnom nivou, osvrćući se i na posledice prekomernog stočnog uzgoja koji ostavlja na životnu sredinu.
Ja sam, zapravo, diplomirani ekonomista i u jednogodišnjoj pauzi, nakon diplomiranja, shvatila sam da me ekonomija ne zanima, jer sam u međuvremenu počela da se interesujem za međunarodno pravo i položaj deteta u društvu. Razlog tome zapazila sam u činjenici da je društveno neprihvatljivo da se dete, koje je na ulici i prosi, postavi kao nevažno, ponašajući se kao da ono nije deo sistema rekla je Dina Stefanović. Sa tom mišlju upisala sam Master studije za ljudska prava na međunarodnom nivou na Fakultetu političkih nauka (FPN) u Beogradu. Oduvek sam volela život i sve što on sa sobom nosi. Tako sam oduvek volela životinje i prirodu sa svim njenim posebnostima i surovostima. Na mene je snažan uticaj ostavila jedna poljoprivredna emisija koja se emitovala 2011. godine na prvom program RTS-a, a koja je prikazala unutrašnjost životinjskih farmi. Uslovi verovatno nisu bili lošiji od očekivanih, ali naprosto do tog momenta nisam razmišljala o životu životinje i svim procesima kroz koje svaka od njih mora da prođe do momenta smrti i biću iskrena, pomislila sam kako je lišavanje života u stvari olakšanje koje na kraju torture dolazi. Tada sam prestala da jedem meso prvo kopnenih životinja, a nakon toga i meso vodenih i odlučila sam da dam sebi malo vremena i edukujem se, razmotrim zvanične izvore pre nekog konkretnijeg delovanja i upuštanja u borbu koja me može skupo koštati na emotivnom nivou.
Kako kaže Dina, oduvek je bila izuzetno empatična i prikupljala je sve emocije iz okruženja, kako lepe, tako i one druge. Saživljavanje sa životinjama sa farme dovelo je do ivice depresije i to je bio znak da nešto mora da preduzme. Zato se i odlučila za Master studije na FPN, kako bi došla do što više saznanja o ljudskim pravima, socijalnoj pravdi, nejednakosti i drugim pitanjima koja su dospela u fokus savremenog političkog delovanja.
Nailazim na društvenu stvarnost da se eksploatacija prirode i životinja u modernom društvu uopšte ne smartraju pogrešnim, čak sam par puta taj problem pokušala da nametnem tokom neke diskusije, ali ljudi koji pričaju toliko o nejednakosti, bukvalno ne prihvataju nejednakost rekla je Dina Stefanović. Što sam dublje ulazila u problematiku stočnog uzgoja, više sam nailazila na neraskidivu vezu između industrije mesa i siromaštva na globalnom nivou, a isto tako i 50 odsto naučnih radova je ukazivalo na uticaj stočnog uzgoja na klimatske promene. Zanimljiv podatak, prema „Worldwatch“ Institutu i UN – u, jeste da je poslednjih 30 godina povećana ekološka šteta na globalnom nivou, a udvostručena je proizvodnja mesa, te s obzirom na to da mi je primarno obrazovanje ekonomsko, nisam mogla da ne primetim direktnu korelaciju ekonomija – ekologija – stočni uzgoj. To je i tematika moje doktorske disertacije, odnosno kako način proizvodnje hrane utiče na siromaštvo i glad na globalnom nivou, sa posebnim fokusom, između ostalog i na stočni uzgoj.
Kako je objasnila naša sagovornica, direktan uticaj industrije mesa na siromašrtvo i glad u svetu je taj što biljna hrana, nutrijenti i proteini ne dolaze do tržišta namenjenog krajnjim potrošačima, već se distribuira do industrija mesa, generalno namenjeno je za stočnu industriju. S druge strane, tržište i dalje iziskuje proizvodnju iste te hrane, tako da se obnavlja stopa proizvodnje, što vodi obnavljanju negativnog ekološkog otiska koji se tu ostvaruje. Tu se neizostavno samo nameće pitanje: zašto se iscrpljuju prirodni resursi do te mere da se ugrožava opstanak tri miliona dece, koliko ih umre usled posledica neuhranjenosti na godišnjem nivou, zarad eksploatacije životinja, namenjene hedonističkim potrebama buržoazija razvijenih zemalja.
Iste te razvijene zemlje nude brdo načina da se reši problem gladi i siromaštva, ali zapravo nijedan nije konstruktivan, a nedavno je i Srbija usvojila Nacrt Zakona o klimatskim promenama, iako nema taj budzet kako bi ga primenila rekla je Dina Stefanović. Sa druge strane imamo taj indirektan uticaj koji se ostvaruje kroz ekološki efekat koji dovodi do smanjenja površine obradivog zemljišta, do deforestizacije, do kontaminacije vode i vazduha. Prema procenama stručnjaka, u narednih 80 godina biće 11.5 milijardi ljudi na svetu, što znači da nas je sve više, životinja i stočnog uzgoja je sve više, a zbog ekološkog efekta koji ostvaruje proizvodnja mesa, obradivog zemljišta je sve manje. Prema tome, broj gladnih neće ostati na sadašnjem nivou, jednostavno on raste, paralelno povećanju broja ljudi na planeti. Zato mislim da nije moguće govoriti o rešavanju problema gladi ukoliko se zaista jedan od ključnih činilaca na taj problem ignoriše, a definitivno se ignoriše stočna industrija. Trenutni sistemi proizvodnje hrane imaju kapitalistički pristup iscrpljivanju prirodnih resursa do te mere da ugrožavamo sami svoj opstanak, svaka ugrožena životinjska vrsta ostavlja užasne posledice u ekosistemu što možda mi još uvek ne osećamo, ali vremenom će se i to desiti. Vodim se izjavom poznatog filozofa Ban ki Muna da smo mi prva generacija koja može da reši problem siromaštva na globalnom nivou i poslednja koja može da zaustavi klimatske promene i ako malo bolje razmislite, zaista je tako. Sa ovim tehnološkim razvojem i komunikacijom koju smo ostvarili, u kombinaciji sa emotivnom zrelošću koja je evoluirala, mislim da je zaista poražavajuće da svesno proizvodimo glad na globalnom nivou, zarad zadovoljenja hedonističkih potreba zapadnog dela sveta.
Kako je rekla Dina, prema programu UN- a za životnu sredinu stoji da ukoliko bi se redukovala potrošnja mesa u razvijenim zemljama do 2050. godine, bilo bi oslobođeno 400 miliona tona žitarica na godišnjem nivou, za ljudsku upotrebu, što je prvi korak ka smanjenju gladi u svetu. Postoje preporuke međunarodmnih organizacija koje kažu da je za početak dovoljno staviti proizvodnju mesa na neku granicu normale, jer bilo koja radikalnija promena poput recimo zabrane dovodi do negativnog odgovora. Sve što je potrebno jeste poštovanje te preporuke, jer će se time smanjiti ekološka šteta, smanjiće se upotreba pesticida, kao i proizvodnja GMO hrane, te bi, po njenom mišljenju, smanjena stopa proizvodnje stočne hrane donekle dovela ekologiju i ekonomiju na ivicu održivosti.
Veganka sam postala 2016. godine i jedino zbog čega žalim je što taj korak nisam načinila ranije rekla je Dina Stefanović. Znate, svi mi želimo da promenimo svet i u jednom trenutku se desi i da ga menjamo. Mi smo tu, mi smo promena i menjanjem sveta unutar nas, utičemo i na promene koje nas okružuju. Iako ne razmišljam često o tome, ovog trenutka shvatam da sada u razgovoru na ovu temu predstavljam deo pokreta koji menja svet. Možda ne uspem lično to da uradim, ali promenila sam ga za svako dete koje neće patiti od siromaštva i za svaku životinju koju bih iskoristila, a nisam. I to ne samo ja, nego svi mi koji smo odlučili da ne doprinesemo eksploataciji prirodnih resursa.
A za čitavu planetu, kako kaže naša sagovornica, možda bude dovoljno i samo postavljanje temelja za naredne generacije koje će doneti direktnu promenu. Više o ovoj temi biće predstavljeno na 8. Međunarodnom Multidisciplinarnom Kongresu ishrane budućnosti, koji će se održati 20. i 21. oktobra u Novom Sadu na Spensu.
