Kako izlečiti agorafobiju?

Prevedeno i obrađeno iz knjige Hope and Help for Your Nerves [1]

Ako patite od agorafobije, odnosno imate strah od otvorenog prostora, vrlo je verovatno da ste u prošlosti imali neko zastrašujuće iskustvo negde na otvorenom prostoru, koje vas je uznemirilo i stavilo u jedno opšte stanje tenzije i straha od ponovnog susretanja i suočavanja sa takvom situacijom.

Vi se zapravo ne plašite otvorenog prostora uopšte, npr kad pomislite na prodavnicu napolju, vi se ne plašite te prodavnice. Savršeno dobro znate da, ako odete u prodavnicu, da vam se ništa loše ne može tamo dogoditi. Čega se vi onda bojite? Bojite se osećanja koja se pojave u vama kad pomislite na neku situaciju koja zahteva od vas da izađete napolje. Ta osećanja vas toliko preplave u tom trenutku da vi pomislite da više uopšte ne možete normalno da razmišljate. U tim trenucima vi uošte ne verujete sami sebi, i to je glavni razlog zašto se plašite da izađete napolje.

Zamislite sada da smo vi i ja zajedno krenuli u šetnju. Na tom putu ćemo videti kakve greške pravite i kako da ih ispravite. Ali pogledajte vas samo! Još pre nego što smo izašli iz kuće, vi ste pomislili: „O ne! O, kako ću izdržati, neću uspeti! Šta će se sada desiti!?“ Na ovaj način vi ste sami sebi već stvorili dosta stresa još pre nego što ste napravili jedan korak napolju! Dakle, još niste ni izašli napolje, a već ste uplašeni. Ovo je vaša prva greška.

Umesto što ste se uplašili i zategnuli mišiće po celom telu, trebali bi ste da uradite suprotno – da probate da olabavite malo, da se opustite koliko god možete pre nego što izađete napolje. Najgore što vam se može desiti napolju jeste da sami sebe uplašite, ništa gore vam se ne može desiti! Ako skupite malo hrabrosti, date sve od sebe da se opustite što je više moguće, ako prihvatite sve što se dešava, ako se prepustite, onda nećete biti toliko preplavljeni osećanjima koja vas varaju i čine vas da se ponašate iracionalno. Predajte se, prihvatite sve. Udahnite duboko, izdahnite lagano, opustite se, ok? Dobro, idemo dalje.

Evo nas na ulici. U daljini vidite vašu prijateljicu koja vam se polako ali sigurno približava. Šta ćete raditi sada? Morate joj se javiti jer vas nije dugo videla. Sve što se više približavate njoj, srce vam lupa sve jače i jače. Praktično možete da osetite to lupanje srca i sve vas više to brine. Ali ne zaboravite da i srce vaše prijateljice koja vam ide u susret takođe brzo kuca, možda isto tako brzo kao i vaše. Ona je uzbuđena jer vas nije videla dugo. Zašto bi onda lupanje vašeg srca bilo tako zastrašujuće? Da li je to uopšte toliko važno što osećate srce kako kuca? Nije bitno. Na kraju krajeva, to brzo kucanje srca ne oštećuje vaše srce. Zato, nemojte se plašiti ako vam srce počne brzo kucati kad počnete da se približavate osobi koja vam ide u susret.

Dok razgovarate sa vašom prijateljicom, u sebi se pitate još koliko dugo ćete morati da pričate sa njom. 10 minuta? Pola sata? Verovatno tada mislite kako ćete verovatno napraviti budalu od sebe i da će ona to primetiti. Savetujem vas da istog trenutka samo malo olabavite, samo se malo opustite, probajte to! Prepustite se, i videćete da ovaj razgovor i nije toliko strašan kao što ste mislili. Čak ćete možda osetiti i određeno olakšanje i biće vam prijatno slušati vašu prijateljicu.. Videćete da vaša prijateljica vas uopšte ne uznemirava, već ste vi sami sebe uznemiravali.

Posle toga, krećete dalje niz ulicu. Stižete do pešačkog prelaza i sada je vreme da pređete ulicu. Ali, još pre nego što ste stigli do tog pešačkog prelaza, vaše noge kao da su se slučajno pretvorile u noge od gume! Zapravo to se nije desilo baš slučajno… Kad ste se približavali ulici, ponovo ste se uplašili, i strah je uticao na to da ponovo lučite adrenalin, koji vam je dao osećaj gumenih nogu. Ovo će proći ako ne nastavite da se plašite tih gumenih nogu. Naravno, vi se i dalje plašite i mislite da vas te gumene noge ne mogu odvesti preko ulice.

[block:block=11]

Ne zaboravite, te gumene noge jesu samo jedan osećaj. One vas mogu odvesti tamo gde želite, ako im to dopustite. To je osećaj, to nije stvarna slabost. Nemojte biti uplašeni zbog gumenih nogu, jer ćete onda lučiti još više adrenalina. Ako se prepustite, vaše noge će vas odvesti preko ulice, budite sigurni u to!

Prešli ste preko ulice uspešno, nadam se. Vidite da to nije bilo ništa strašno. Ali čim ste prešli preko ulice, setili ste se prodavnice! Možda ćete tamo sresti još gomilu ljudi sa kojima treba da popričate i da ih pozdravite. Možda ćete čak i u redu morati da čekate. .. Odjednom osetite ogroman talas straha koji vas preplavi i čak se možda osetite kao da nikakav napredak niste napravili. Dok gledate u tu veliku prodavnicu u koju treba da uđete, odjednom počinjete da se znojite, srce vam lupa ubrzano, čujete žagor ljudi, zgrade oko vas počinju da dobijaju nejasan oblik, vid vam se magli, gubite ravnotežu, nastaje opšti haos u vašoj glavi. Šta raditi sada, kako ovo objasniti? Upravo ovde, na ovom mestu gde vas je uhvatila najgora panika – tu leži ključ vašeg oporavka!

Vidite, velika tenzija u kojoj ste se našli je prouzrokovala pometnju u ravnoteži, tako da imate osećaj da ćete pasti ili izgubiti ravnotežu, pa imate osećaj da se morate zadržati za nešto da ne bi ste pali. Takođe ova tenzija i strah šire vaše zenice, tako da imate zamućen vid, pa vam se okolina možda čini nestvarno. Da li vam sve ovo zvuči poznato? Da li prepoznajete šablon po kome se sve ovo dešava?

Pre nego što pomislite da pobegnete sa mesta dešavanja – sačekajte! Pustite da efekat adrenalina prođe sam od sebe, strpite se samo malo. Čak i kad je vaš strah najveći, predajte se i prihvatite to što vam se dešava. Da! U onom momentu kada vas osećanja preplave, to je trenutak kada se morate apsolutno i bezuslovno prepustiti. Znači nema više: „O ne, ne, samo da pobegnem odavde…. Šta ako se desi…? i sličnih izraza, ovo ovde je prelomni trenutak vašeg oporavka! Ako idete napred, sa razumevanjem toga što vam se dešava, sa svim svojim strahovima i razumevanjem tih strahova, i ako ste spremni da prihvatite sve trikove koje vaši strahovi mogu da igraju sa vama, vaše reakcije će se postepeno smanjivati i videćete kako ćete se polako ali sigurno smiriti. Posle toga vi ćete se osećati fantastično, jer ste sami uspeli da prebrodite svoje strahove. Vaši strahovi biće tada manji od makovog zrna jer vam ne mogu ništa.

Svaki put kad izađete napolje potrebno je da vežbate sve što je ovde opisano. Možda nećete uspeti iz porvog puta, ali nemojte biti obeshrabreni. Nastavite da izlazite napolje i da konstantno vežbate. Još jednom, ne zaboravite, vaš oporavak se ne nalazi kod kuće, vaš oporavak se nalazi napolju, na onim mestima kojih se najviše plašite. Ovo je jedini i pravi način da se izlečite od agorafobije. Ako budete istrajni, uspećete u tome.