Kad čujemo da je neko depresivan, obično to vežemo za stanja i osećaje koje smo imali sami u nekim sličnim tužnim situacijama, iako često ne možemo da definišemo šta to znači. Ali kada se govori o depresiji u kliničkom smislu, odnosno u smislu ozbiljnog poremećaja, podrazumeva se skup simptoma koji imaju svoj intenzitet i trajanje.
Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), od depresije danas boluje oko 300 do 350 miliona ljudi, a do 2020. godine postaće drugi globalni zdravstveni problem (sadaje na 4. mestu), a u ženskoj populaciji prvi. Ona je prominentni javno zdravstveni problem, jer je uzrok ne samo visoke bolesnosti, već i smrtnosti (15 posto depresivnih osoba izvrši suicid), radne nesposobnosti, povećanog rizika kardiovaskularnih i ostalih telesnih bolesti, ističe Brečić.
Najbitniji simptomi na koje treba obratiti pažnju:
1. Različite metode skrivanja i zanemarivanja problema. Osoba koja je u depresiji neretko se pretrpava obavezama i juri s jednog zadatka na drugi kako ne bi morala da razmišlja ili razgovara o onome što ju muči, pri čemu je često dovoljno da neko zagrebe po površini osećaja koje skriva, pa da se ceo taj “zid” raspadne.
2. Preterana sklonost plakanju, negativnom gledanju na stvari, trajan osećaj da će sve čime se bavimo poći po zlu, te nemoć da primetimo da su neke stvari ipak završile dobro uprkos našim negativnim očekivanjima.
3. Često isticanje uverenja “meni niko ne može/ne želi da pomogne”, ili stava “meni nema pomoći”, odnosno osećaja da smo u bezizlaznoj situaciji.
4. Gašenje emocija, odnosno faza apatije, tokom koje osoba ne pokazuje zanimanje ni za stvari koje su joj nekad bile važne, tako da se čini da “vozi” na autopilotu.
5. Neobjašnjivi bes takođe je jedan od načina izražavanja depresije: Na primer, ako osoba ne može da se nosi s tugom zbog toga što ju je povredio partner, umesto da s njim reši probleme, ponekad može reagovati tako da je stalno ljutita i viče na decu.
6. Prekritično ponašanje prema sebi, stalno insistiranje na greškama koje smo napravili, na tome da nismo dovoljno sposobni ili dorasli za posao i obaveze s kojima smo suočeni.
7. Ako osoba prestane da mari za ljude koji je vole, pa i za vlastitu bezbednost – tako, na primer, može da se dogodi da postane sklona prebrzoj vožnji, ili preteranom uživanju u alkoholu, piše portal “24 sata”.
