EPA/Marko Đoković
Zabrinjava podatak da je stopa obavezne vakcinacije protiv morbila – malih boginja – u Srbiji za 25 do 30 odsto, zbog čega deca mogu postati najveća “kolateralna” šteta pandemije koronavirusa.
Pedijatar Saša Milićević ističe da smo trenutno izolovani zbog epidemije koronavirusa, pa nas to štiti i od drugih bolesti.
Ali ako pandemija potraje, onda, kaže, postoji teoretska mogućnost da imamo epidemiju malih boginja.
– Ako se izgubi ritam vakcinacije dece, postoji mogućnost da se razvije bolest, mora da se misli na to – naglašava pedijatar.
Objašnjava da su male boginje jedna od najzaraznijih bolesti u celoj medicini i da nosi veliku opasnost.
– To je jedna osipna groznica koja pravi nezgodne probleme. Sama reč morbili znači na latinskom mala bolest, pa misle ljudi da nije nešto opasno. Mogu da prođu bez problema, ali mogu da naprave komplikacije. Tako je bilo i u Evropi, ne samo kod nas – naglašava dr Saša Milićević.
Prema njegovim rečima, male boginje mogu da dovedu do problema na disajnom sistemu, upale pluća, ali i do neuroloških poremećaja.
– Dete može da dobije fras koji deluje dramatično, ali se dobro leči. Sve zavisi od toga o kakvom pacijentu se radi. Ako dete ima hronično oboljenje ili se nalazi na terapiji npr. malignih bolesti, koja smanjuje imunitet, može biti jako opasna pa i fatalna – naglašava pedijatar.
Odložiti vakcinaciju ako dete ima koronu
Smatra da je epidemija koronavirusa osnovna stvar koja je dovela do smanjenog procenta vakcinisanja od drugih bolesti.
– Ovo predugo traje, roditelji čekaju da prođe korona, pa se odužilo i bojim se da ćemo ugroziti ritam. Za sada nismo izgubili ritam, roditelji dobijaju obaveštenje iz Doma zdravlja i svesni su da treba da se održi taj kalendar. Stav Udruženja pedijatara je da ritam mora da se održi kako se ne bi desila epidemija, opravdana šansa postoji – naglašava dr Saša Milićević.
Ističe da je uslov za vakcinu da dete bude zdravo i da nije na terapiji. Ukoliko je dete inficirano kovidom, napominje da vakcinacija mora da se odloži.
– Rade se antigenski i pi-si-ar testovi deci ako je neko u okruženju pozitivan. Sami simptomi kod dece su identični kijavici, gripu, pa nam test jedini preostaje da bismo diferencirali – navodi pedijatar.
Ukazuje da se, ako se sumnja na koronu, pedijatru treba javiti ako je dete neraspoloženo, slabije jede, curi mu nos i kašlje.
Najvažnije je, ističe, da kad dete treba da primi neku vakcinu, nema alergiju na neku komponentu vakcine, jer reakcija može biti jaka.
– Da dete nema akutno oboljenje, praćeno temperaturom, ne sme da ima respiratorno oboljenje. Svaka vakcina se daje posle pregleda, ako je samo kratko curenje nosa zbog alergija, to nije kontraindikacija za davanje vakcine – naglašava doktor.
Navodi da vakcine mnogo znače i da ne predstavljaju opasnost.
Epidemije malih boginja u Srbiji
Epidemija malih boginja u Srbiji evidentirana je 1997. godine kada je obolelo oko 4.000 ljudi i umrlo sedam osoba.
Takođe, epidemija je vladala i u periodu od decembra 2017. do juna 2019. Preminulo je 15 osoba, obolelo 5.800 ljudi.
Kako ne bi došlo do oboljenja malim boginjama, daje se MMR vakcina, koja osim morbila, štiti i od zaušaka i rubeole.
Ona je obavezna i sprovodi se od druge godine života deteta, odnosno sa punih 13 meseci do 24 meseca starosti. Druga doza se daje pred polazak u školu.
