23:00
Dom i saveti
Blog Stranica 842
Majkl Džej Foks o svojoj višedecenijskoj borbi sa Parkinsonovom bolešću: Prvi simptom bio je trzaj u malom prstu
Foto: EPA-EFE/ETIENNE LAURENT
Majkl Džej Foks već tri decenije vodi borbu sa Parkinsonovom bolešću, koja se bitno odrazila na njegovu glumačku karijeru.
Zvezda filma „Povratak u budućnost“ prošla dugi proces od prvog simptoma do razvoja bolesti, a ovaj zdravstveni problem oblikovao je umnogome njegov život.
Prvi simptom koji je ukazivao da postoji neki zdravstveni problem bio je trzaj u malom prstu još 1991. godine. Glumac je u to vreme radio je na snimanju filma „Doc Hollywood“ i kako kaže, nije previše obraćao pažnju na tremor koji tada je osećao. Međutim, ubrzo su se simptomi pogoršavali i sve je ukazivalo da je ozbiljnije narušeno njegovo zdravstveno stanje kada se pojavilo jače drhtanje, ukočenost u kukovima i trnci u stopalima, prenosi Nova.rs „Express.uk“.
Foks se podvrgao i operaciji mozga kako bi sprečio podrhtavanje tela, a posle ovog poduhvata morao je ponovo da uči da hoda, pa je tako zbog jedne nezgode završio s polomljenom rukom. Ali to nije sve, njegovo stanje se kasnije dodatno pogoršalo, pa je shvatio da je njegova sposobnost pamćenja takođe oslabljena.
Fondacija Majkla Džeja Foksa, koja se bavi istraživanjem Parkinsonove bolesti, navela je da su simptomi stanja drugačiji za svakoga. Tri glavna simptoma ove bolesti su premor, ukočenost mišića i usporeni pokreti.
„Iako oni koji imaju Parkinsonovu bolest ne doživljavaju sva tri simptoma, usporenje pokreta je uvek prisutno“, navodi se u ovoj fondaciji, a još neki, manje poznati simptomi su: zatvor, nizak krvni pritisak, erektilna disfunkcija, smanjen libido, problemi sa znojenjem i mnogi drugi.
Kako Parkinsonova bolest bitno utiče i na to kako se osećate i razmišljate, često se mogu javiti problemi sa pamćenjem, kao i depresija i anksioznost.
„Moje kratkoročno pamćenje je pogođeno. Uvek sam imao sjajnu veštinu za memorisanje. Ipak, imao sam neke ekstremne situacije u kojima su poslednjih nekoliko poslova obustavljeni, jer su mi delovi teksta bili teški zbog reči koje je trebalo zapamtiti“, rekao je Fok još 2020. godine, prenosi Nova.rs.
Glumac se svojim angažovanim pristupom trudio da pomogne drugima koji se suočavaju sa ovim problemom, kao i da svojim govorom poveća vidljivost različitih otežavajućih okolnosti koje pogađaju obolele od Parkinsonove bolesti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
Šta se može dogoditi vašem organizmu ako jedete previše mesa?
pixabay.com
Svakodnevna ishrana bazirana na balansu i umerenom unosu svih namirnica je idealan put ka zdravom životu, ali ponekad se desi da određene namirnice konzumiramo više nego što bi trebalo. Tako je kada je reč o mesu i mesnim prerađevinama, pa se postavlja pitanje šta se tada dešava u našem organizmu.
Prekomeran unos mesa može izazvati umor. Meso obiluje proteinima koji nam daju energiju i nakon konzumacije bi trebalo da imate energiju, ali problem je u tome što procesuirano meso, prema mnogim studijama, utiče na psihički umor i nema iste nutritivne vrednosti.
Preterana konzumacija mesa može dovesti do čestih prehlada. Meso ne sadrži vitamine, pogotovo vitamin C, najvažniji za naš imunitet, a konzumiranje previše mesa, automatski znači da konzumirate manje povrća i voća, koje je najvažnije za održavanje zdravlja.
Loše za srce
Možete razviti i ozbiljne probleme sa varenjem. Ako vam se ishrana sastoji pretežno od mesa, to znači da ne unosite vlakna koja se nalaze u voću, povrću i žitaricama, i tako možete prouzrokovati zatvor ili bolno pražnjenje creva.
Preteranim konzumiranjem mesa možete naštetiti i svom srcu. Vlakna koja nećete dobiti unosom mesa omogućuju telu da apsorbuje holesterol i štiti vam srce. Ako jedete meso ili još gore prerađeno meso i izbegavate ostale zdrave namirnice, srce bi moglo biti ozbiljno ugroženo. Te su vrste mesa nakrcane zasićenim masnoćama i stvaraju loš holesterol.
Možete dobiti i bubrežne kamence jer pojačanim konzumiranjem crvenog i belog mesa unosite i veću količinu azota, koji u organizmu stvara kalcijum koji se zatim pokušava izbaciti kroz bubrege i tada se mogu javiti bolni kamenci, koji će kad-tad zahtevati hospitalizaciju.
Čitav grad pod jednim krovom: U ovom mestu svi stanovnici žive u istoj zgradi od 196 stanova
Foto: Shutterstock / youli zhao
Stanovnici grada Vitira na posao i u radnje idu liftom, a priča se da neki od njih godinama nisu kročili van zgrade u kojoj žive…
Nekad je jedini put do malenog grada Vitira na jugozapadu Aljaske bio brodom ili vozom, kada su vremenski uslovi to dopuštali. Ali, kada je železnički tunel iz Drugog svetskog rata rekonstruisan, stanovnici i posetioci do tog neobičnog mesta na severu mogli su da stignu i automobilom, piše punkufer.hr.
Posetiocima klaustrofobična, stanovnicima oslobađajuća vožnja tunelom i te kako je olakšala život u Vitiru. Oni koji žele njime da putuju moraju dobro da isplaniraju vreme jer se smer prolaska naizmenično menja svakih sat vremena, a ko poželi da se vrati u grad nakon 22:30, neće imati sreće. Ljudi koji spavaju u automobilima nedaleko od tunela jer su propustili zadnji prelaz ovde su uobičajeni prizor.
Kada je izbila pandemija, stanovnici su se našli u još većoj izolaciji jer su u grad smeli da uđu samo stanovnici te njihovi najbliži i zaposlenici firmi koje tamo posluju. Taj neobični grad od ostatka sveta odvajaju i nemilosrdne padavine. Godišnji prosek snega koji napada je pozamašnih 6,7 metara. Ali, kada napada sneg, stanari ne moraju da napuste zgradu u kojoj žive. Zbog svega toga ne čudi da mnogi stanovnici imaju i majice s natpisom „zarobljenik Vitira“.
Betonski mastodont iz doba Hladnog rata dom je stanovima, bolnici, gradskoj upravi i školi. „Begich Towers Incorporated“ s 14 spratova i 196 stanova, u ovim krajevima poznat jednostavno kao BTI, u snegovitom krajoliku Vitira čini se poput fatamorgane. Izgrađen da preživi granatiranje, BTI svake godine šamara šest meseci kiše, nakon čega sledi šest meseci snega i vetra koji divlja brzinom od 130 kilometara na sat.
Iznutra se BTI čini poput bilo kog masivnog stambenog kompleksa u velikom gradu.“Ali, ako izađete napolje da prošetate, nećete naći puno mesta na koja možete da odete. Putovanje na posao u vreme špica u Vitiru znači zaustavljanje liftom na svakom spratu. Ali čak i kada je hladno, zaposlenici mogu na posao u sandalama. Pre dolaska na radno mesto roditelji se spuste u podrum kako bi kroz prolaz nalik bunkeru odveli decu u školu. U kompleksu ćete naći i trgovine, restorane, poštu, knjižaru, pa čak i crkvu.
Priča se da neki ljudi nedeljama, mesecima, a možda čak i godinama nisu kročili izvan BTI-ja. Stanovnici zgrade, odnosno grada su poput jedne velike, jednako disfunkcionalne porodice u kojoj svi znaju gotovo sve o svima.
Neki ljudi su došli u taj izolovani kraj iz dalekih krajeva kako bi počeli ispočetka i zaradili. Ako nisu hteli da ih neko nađe, u BTI-ju su se lako mogli sakriti od ostatka sveta.
„Bila sam prestravljena kad sam prvi put izašla iz tunela. Grad mi je izgledao kao iz horora“, rekla je Brenda Tolman za CNN o Vitiru, koji nazivaju i kao „grad s jednim krovom“, u kom živi oko 200 ljudi.
Koliko god to spolja može biti neobično, Vitirci su se pomirili da priroda oblikuje njihov život. A za sreću u tom neobičnom gradu i te kako je bitno da stanovnici budu dobri sami sa sobom jer im inače život može postati i te kako teskoban. U videu pogledajte kako to izgleda.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
