17:30

Zdravlje

Suzana je IZBACILA jednu stvar iz ishrane i smršala 55 kilograma: Slike pre i posle će vas zaprepastiti, kao da nije ista osoba!

Original Article

Foto: Pixabay/ kevin120415

Hronični bol je vodeći uzrok invaliditeta u svetu. Ali, kako su pokazala dva nova medicinska istraživanja, ljudi mogu da istreniraju mozak da razmišlja drugačije i tako se reše hroničnog bola u leđima.

Danijel Voldrip je jedne subote, kao i obično vikendom, kosio travu u svom rodnom gradu Bolderu u američkoj državi Kolorado. Sledećeg dana osetio je jak bol u leđima. To je bio početak njegove 18-godišnje borbe s hroničnim bolom i bezbrojnim neuspešnim tretmanima, poput fizioterapije, odlaska kod kiropraktičara, na akupunkturu i masažu.

Svetska zdravstvena organizacija navodi da je bol u donjem delu leđa vodeći uzrok invaliditeta u 160 zemalja sveta. Pritom većina fizioterapeutskih tretmana samo ublažava taj bol, ali ga ne eliminiše. I lekovi protiv bolova pružaju samo privremeno olakšanje.

„Bilo je trenutaka kada sam se osećao kao da sam paralizovan, toliko me je bolelo. A nekada je bilo i podnošljivo. Ali, bol je uvek bio tu. Postao je sastavni deo mog života“, kaže Voldrip za DW.

On danas ima 49 godina, a sa hroničnim bolovima živeo je do pre nekoliko godina. Tada je čuo da se u njegovom gradu organizuje kliničko ispitivanje pod nazivom „Terapija ponovne obrade bola“ (Pain reprocessing therapy, PRT). Ta vrsta inovativnog tretmana ima za cilj da smanji strah pacijenata od određenih pokreta, tako što im se uliva samopouzdanje da ti pokreti neće prouzrokovati bol.

Svaki učesnik u ispitivanju koje je trajalo četiri nedelje imao je jedan razgovor sa lekarom, a zatim osam seansi sa psihoterapeutom. Nakon mesec dana, Voldrip je u potpunosti prestao da oseća bol. „Prošlo je tri, četiri godine otkako sam završio tretman, a ja nisam imao više nijedan problem. Terapija mi je potpuno promenila život“, tvrdi Voldrip.

Šta treba da znate o bolu u leđima

Šta je zapravo hronični bol?

Bol je poput alarma koji nas upozorava da smo se povredili. Bez obzira na to gde na telu se osoba povredi, osećaj bola formira se u mozgu. Nervi šalju signale mozgu kako bi ga obavestili da se nešto dogodilo, a mozak onda odlučuje da li će proizvesti osećaj bola.

Bol skreće pažnju osobe na potencijalni problem, a smanjuje se onda kada signal upozorenja više nije potreban. To se zove akutni bol i u pitanju je iznenadni osećaj koji se javlja na nešto specifično, poput opekotine, povrede, operacije ili stomatološke intervencije. A bol koji, uprkos tretmanima, traje duže od tri meseca, smatra se hroničnim.

„Važno je što ljudi mogu da osete bol. To je ključno za preživljavanje. Ali, neki ljudi imaju konstantan bol, uprkos terapijama“, kaže dr Dejms Mekoli, psiholog i profesor na Univerzitetu Novog Južnog Velsa.

Kada akutni bol pređe u hronični, u mozgu se dešavaju određene promene. „Nervi se tada pogrešno aktiviraju i govore mozgu da pacijent ima bolove ili da postoji rizik od oštećenja“, objašnjava dr Stiven Fauks, direktor Odeljenja za rehabilitaciju u bolnici Sent Vinsent.

Promenjen odnos mozga prema telu

U studiji iz Kolorada, koja je u januaru ove godine objavljena u časopisu Američkog medicinskog udruženja (JAMA), učestvovao je 151 pacijent s hroničnim bolom u leđima. U skladu s procedurama, postojala je grupa na PRT-terapiji, ali i placebo-grupa, koja je nastavljala da upražnjava standardnu fizioterapiju i prima uobičajene lekove.

„Ono što je posebno upečatljivo u vezi s rezultatima studije jeste to da je dve trećine ljudi u PRT-grupi bilo gotovo bez bolova, dok ih je u placebo-grupi bilo samo 20 odsto“, kaže Joni Ašar, saradnik na studiji i klinički psiholog i neurolog sa Univerziteta Kolorado.

Naučnici otkrili da su stres i premor češći uzrok bola u leđima od samog držanja tela

Snimci mozga na magnetnoj rezonanci učesnika pre i posle studije dodatno potvrđuju rezultate. „Na snimcima smo videli da je smanjena aktivnost u brojnim delovima mozga koji su zaduženi za bol, što pokazuje da taj tretman menja mozak i način na koji on doživljava bol“, kaže Ašar za DW.

Jedna druga studija, objavljena u časopisu Američkog medicinskog udruženja u avgustu ove godine, takođe je zabeležila uspeh u lečenju hroničnog bola u leđima. Pristup koji je razvio Džejms Mekoli sa Univerziteta Novi Južni Vels u Australiji, pokazao se uspešnim u poboljšanju komunikacije između mozga i leđa.

U tom istraživanju 276 učesnika podeljeno je u dve grupe. Jedna je imala kurs senzomotoričke obuke od dvanaest nedelja, dok je druga, placebo-grupa, u tom periodu primala lažne tretmane. Oko 20 odsto učesnika iz prve grupe potpuno se oporavilo od hroničnog bola, odnosno svoj bol su ocenili kao „nula“ ili „jedan“ na skali do deset.

Birajte reči – to utiče na oporavak

Obe studije su pokazale da postoji mogućnost da se ljudima osnaži poverenje da se kreću, bez da strahuju da će se povrediti ili da će se njihov bol pogoršati. Pritom se jedan deo terapije odnosi i na upotrebu reči koje povezujemo s hroničnim bolom.

Naime, kada su osamdesetih godina prošlog veka razvijeni visokokvalitetni skeneri, lekari su tada po prvi put jasno mogli da vide kako izgledaju kičme ljudi s bolovima u leđima. Videli su okoštavanje, pršljenove koji su izgledali kao da se raspadaju ili diskove koji su iskočili. „Videli smo sve to i pomislili da smo pronašli razloge zbog kojih ljudi imaju bolove u leđima“, kaže Mekoli.

Tek kasnije su, međutim, lekari shvatili da pacijent može i da ima krivu kičmu, a da nema hronične bolove. Ali, kako kaže Mekoli, tada je već bilo kasno, jer su mnogi, samo zbog dijagnoze „kriva kičma“, pretpostavili da ih boli i onda kada ih ne boli.

To je potvrđeno i u jednoj studiji iz 2019. koja je otkrila da su ljudi osećali veći bol onda kada su korišćene reči koje oni povezuju sa bolom. I tek kada su naučili da koriste neutralne izraze i videli svoju kičmu na snimku, uspeli su da nauče svoj mozak da razmišlja drugačije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Original Article

11:00

Dom i saveti

Ovaj trik svaka DOMAĆICA mora da ZNA: Stavite vlažnu maramicu u mašinu za pranje veša, efekat će vas oduševiti

Original Article

16:44

Ispovesti

Zakazali su sastanak preko DRUŠTVENE MREŽE: "Samo sam ga obavestila da sam JAKO RUŽNA, kako ne bi pobegao ODMAH"

Original Article

15:10

Ispovesti

NEVEROVATAN PREOKRET U "KARIJERI" BIla je ČASNA SESTRA, a danas snima filmove za odrasle, a evo šta ju je navelo na to! (FOTO)

Original Article

18:40

Porodica

Svi su sumnjali u njihovu ljubav: Zavrteće vam se u GLAVI kad otkrijete koliko godina je u BRAKU ovaj PAR!

Original Article

18:19

Zdravlje

Detaljno očistite DEBELO CRVEO: Potrebni su vam samo SO i voda za NAPITAK i momentalno ćete se rešiti zatvora i osloboditi OTROVA!

Original Article

11:27

Horoskop

Ovo su NAJGORI dani u APRILU: Astrolozi UPOZORILI, na ovaj DATUM najbolje NE IZLATITI iz kuće

Original Article

Foto: Nenad Kovačević / Danas

Portal Index.hr u saradanji s Yugopapirom prenosi tekst o školovanju sedamdesetih godina:

Kolovoz 1972: Je li zaista bezazlen paradoks na startu u životu i školovanju naših osnovnoškolaca – da u nekim gradovima jedni dobijaju udžbenike besplatno, a u drugima ih ne mogu dobiti ni na kredit?

Roditelji mnogih osnovnoškolaca pomalo su razočarani. Školski praznici su na izmaku, treba kupiti nove udžbenike i pribor, a u prodavnicama „Mladosti“ i zagrebačke „Name“ ne mogu više dobiti potrošačke kredite kao prošle godine. To je najviše pogodilo roditelje slabijih materijalnih mogućnosti, jer nije lako od skromnih plata odvojiti 300, 500 i više dinara za jedno dete da bi moglo poći u školu! (Časopis Plavi vjesnik koštao je tada 3 dinara).

U Zagrebu se udžbenici ne mogu dobiti ni na kredit

Dakle, dok u nekim mestima Jugoslavije učenici osnovne škole dobijaju udžbenike i školski pribor besplatno, u Zagrebu ih ne mogu dobiti ni na kredit. Zašto? Zbog poznate restrikcije sredstava za potrošačke kredite, banke su ograničile sredstva za tu namjenu i spomenutim poduzećima, a kako ona moraju platiti izdavače školske knjige brzo i na vreme, kupci su ostali bez mogućnosti da se posluže kreditom.

Inače, udžbenici i školski pribor na vreme su stigli u prodavnice; jedino je još potrebno pripremiti podeblje novčanike, pogotovo oni koji imaju više učenika u domaćinstvu. Jer samo knjige, bez pribora, za prvake stoje 142 dinara, a za učenika završnog razreda osnovne škole oko 300 dinara, takođe bez pribora (pernica, torba, kuta, papuče i ostale potrepštine).

Bojazan od poskupljenja

Da bi kredit dobro došao mnogim roditeljima, u to uopšte ne treba sumnjati. Životni troškovi su stalno u porastu, a mesečni lični dohoci baš ne „rastu“. Porasle su cene poljoprivrednih proizvoda, cene u maloprodaji. Računa se da su troškovi života prosečno rasli svaki mesec dva posto…

Napominjemo to zato da bi se donekle stekla slika o našem životnom standardu i uočila razlika između njega i položaja onih koji materijalno teško mogu podneti – školovanje vlastite dece, a ono je kao besplatno ustavom zagarantovano.

Ovaj put govorimo o osnovnoškolcima kod kojih se ta ideja o besplatnom školovanju najpre pokušava sprovesti u život. Da samo usput napomenemo: besplatne udžbenike i školski pribor dobijaju učenici u obaveznim školama u nordijskim zemljama, u mnogim evropskim zapadnim i istočnim zemljama. Kod nas ta ideja umalo nije proglašena utopijom (s izuzetkom nekih gradova), u Zagrebu su ukinuti krediti i eto razloga za još jedno nezadovoljstvo ljudi slabijih materijalnih mogućnosti.

Prisutna je bojazan od novih poskupljenja, među ostalim i školskih udžbenika koji su još pre dve godine poskupeli 13 posto. Uz to roditelji strahuju i od novih nastavnih programa, jer znaju da su za njih potrebni novi udžbenici, a to zahteva nove troškove.

Iako se promene u nastavnim sadržajima mogu opravdati unošenjem novih naučnih spoznaja, koje su gotovo svakodnevne, ipak je dogovoreno da se novi udžbenik ne bi mogao menjati najmanje pet godina kako bi se njime mogli služiti učenici nekoliko godišta. Tako bi uštedeli roditelji, škole i društvo.

Skraćeno školovanje?

Uprkos pomenutim prigovorima ne bi trebalo sumnjati da se kod nas ništa ne preduzima za skraćenje školovanja (što bi i roditelje materijalno rasteretilo), a da istovremeno ne izgubi na efikasnosti i savremenosti.

Tako smo ove godine saznali da je u Herceg Novom na sastanku republičkih i pokrajinskih sekretara za kulturu prihvaćena ideja o skraćivanju školovanja (za godinu dana) u osnovnim, srednjim, višim i visokim školama.

Zatim, zbog ograničenosti sredstava namenjenih finansiranju studija i strani studenti će morati drugačije regulisati svoje školovanje – čini se već od ove jeseni. Prema predlogu Republičke zajednice za finansiranje usmerenog obrazovanja, strani studenti bi morali delimično i sami učestvovati u pokriću troškova svoga školovanja. Računa se da bi se tako uštedelo oko 10 miliona dinara, a zatim bi se time podmirili drugi troškovi u našem školstvu.

Još su se čuli prijedlozi da srednjoškolci i studenti ponavljači sami plaćaju školovanje u ponovljenoj godini jer su troškovi za njih danas prevelik luksuz za mogućnosti zajednice. Zatim se predlaže da oni koji završe jedan fakultet, a žele potom nastaviti studij na drugom fakultetu – da i oni sami plaćaju svoje drugo školovanje. To bi se trebalo ticati i onih koji istovremeno studiraju na dva fakulteta.

Šezdeset tona udžbenika

Spominju se još mnoge moguće novosti u našem školstvu, ali o tome kako da se olakša roditeljima da mogu podneti troškove za svoju decu – malo se govori. Prisetimo se pri tom zanimljive ideje – o besplatnoj dodeli udžbenika učenicima osmogodišnje škole. Ta je zamisao provedena u mnogim našim mestima, a u Zagrebu još nije…

Međutim u Zagrebu se o njoj ozbiljno raspravljalo još pre osam godina, kad se zaista ta zamisao mnogima činila neostvarivom. Na početku 1964. Prosvetno-kulturno veće i Gradski savet za prosvetu preporučili su zagrebačkim školama da stvore fondove za školske udžbenike, da se založe da ta akcija očvrsne, ali nije nam poznato kako je na kraju završila. Očito – bez uspeha i rezultata.

„Besplatni udžbenici popravili uspeh učenika“

Tad su neki zagrebački pedagozi tvrdili da bi besplatni udžbenici čak delimično popravili uspeh učenika u osnovnim školama. Malo se znalo da je ta ideja u Križevcima već bila ostvarena, ali se održala samo sedam godina, do 1969., jer Opština više nije imala novca da potpomaže svoje osnovnoškolce.

Šest godina posle (otkako se 1964. raspravljalo u Zagrebu o besplatnim udžbenicima), radni ljudi i društveno-politički organi u Rijeci ugodno su iznenadili jugoslovensku javnost kad su referendumom odlučili da povećaju stopu doprinosa za školstvo i osiguraju svojim učenicima osmogodišnje škole besplatne udžbenike. Naime, te je 1970. godine oko 19.000 riječkih osnovaca dobilo u svojim školana oko 60 tona besplatnih udžbenika u vrednosti od milijardu i po starih dinara. Smatralo se da je time barem donekle osiguran jednak start u školovanju, pa i u životu, svim mališanima.

„Treba dobro razmisliti…“

Riječki fenomen o kojem se kod nas opširno pisalo, bio je podsticaj za mnoge da krenu stopama građana ovog našeg velikog lučkog, trgovačkog i industrijskoga grada, pa tako i za Zagrepčane.

1970. Gradska zajednica za finansiranje usmerenog obrazovanja napravila je čak i kalkulacije. Prema njihovim proračunima, u Zagrebu bi te godine trebalo izdvojiti za besplatne udžbenike osnovnoškolcima tačno 7.701.624 dinara.

I u Beogradu je Zajednica za obrazovanje napravila računicu za svoje osnovce. Za niže razrede trebalo je osigurati 1.986.000 dinara, a za više razrede osnovne škole 4,478.252 dinara (za udžbenike i školski pribor).

Naveliko se govorilo da su za besplatne udžbenike uslovi sazreli, da će akcija početi već od iduće godine, ali koliko je nama poznato, sve su to ostala samo pusta obećanja. Što se tiče Beograda, potpuno besplatno osnovno školovanje nalazi se čak i u nacrtu srednjoročnog plana razvoja obrazovanja za razdoblje 1971- 1975.
Javljaju se mišljenja da bi se barem siromašnim učenicima morali osigurati besplatni udžbenici.

Samo godinu dana od pojave riječkog fenomena, početno oduševljenje za besplatne udžbenike osnovnoškolcima splasnulo je u mnogim mestima. Čak su se javili i protivnici te ideje koji su mudro izneli svoje argumente; da udžbenici zapravo ipak nisu besplatni jer ih zaposleni građani plaćaju od svojih ličnih dohodaka (preko povećane stope doprinosa za školstvo), da bi tim novcem bilo bolje obezbediti škole savremenim nastavnim pomagalima, da bi najpre trebalo povećati plate nastavnicima koje su ionako male…

Predstavnik savezne vlade izjavljuje da federacija nije još kadra da svoj deci osigura besplatne udžbenike, nego neka to učine one komune koje mogu. Istovremeno se javljaju mišljenja da bi se barem siromašnim učenicima morali osigurati besplatni udžbenici (što je u nekim mestima sprovedeno), na šta oštro reagiraju drugi – „jer to očito vodi pravljenju popisa bogatih i siromašnih, čime se jedan broj dece već na pragu života želi žigosati – siromašnima i nekonkurentnima“.

Jedan beogradski novinar je 1971. zabeležio da je u Socijalističkom savezu Beograda ideja o besplatnim udžbenicima odbijena u stilu – „treba dobro razmisliti“. Tako je bilo i u mnogim drugim mestima.

Da zaključimo: nedostatak finansijskih sredstava je ipak glavna zapreka što još u mnogim mjestima nije ostvarena zamisao o besplatnim udžbenicima, ali nama se čini da to ne bi smela biti glavna prepreka i za kredite.

Napisao: Stipe Jolić (Plavi vjesnik, 1972.)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Original Article

09:00

Horoskop

Ova tri znaka su EGOCENTRIČNI MANIJACI: Vole samo SEBE, ali u životu nemaju SREĆE, jer niko ne može da ih SMISLI

Original Article

Foto: Sutterstock

Iako postoje različite dijete i programi brzog mršavljenja, stručnjaci preporučuju postavljanje realnih ciljeva kako bi se postigao dugoročan i održiv uspeh.

Zato je najbolje težiti gubitku do jednog kilograma nedeljno. Za ovo je potrebno sagoreti 500 do 1000 kalorija više nego što unosimo, što se može postići niskokaloričnom ishranom i redovnim vežbanjem. Ali postoji nekoliko drugih promena u ishrani koje mogu ubrzati gubitak težine.

Jedite lisnato povrće svaki dan

Tamnozeleno lisnato povrće je izvor vlakana koja vam pomažu da se osećate sito, ali i obezbeđuje redovno pražnjenje creva. Konzumiranje hrane bogate vlaknima može dovesti do smanjenja ukupnog unosa kalorija i gubitka težine.

Porcija od 100 grama zelene salate sadrži 15 kalorija, koliko i 100 grama kupusa. 100 grama spanaća ima 23 kalorije, a rukola ima 25 kalorija. Po porciji kelja unosite 43 kalorije, a po porciji kelja 49 kalorija, preporučuje IndexHR.

Za užinu kombinujte ugljene hidrate i proteine

U nastojanju da suzbijete bolove gladi uz izgradnju mišića i gubitak masti, preporučljivo je kombinovati ugljene hidrate i proteine.

Pokušavate da smršate? To se neće desiti sve dok imate ove namirnice u frižideru

Proteini se sporije vare, pa ćete posle obroka biti siti. Drugi razlog da jedete više proteina je taj što je to gradivni blok za rast mišića, a mišići su metabolički aktivniji od masti, što omogućava telu da sagoreva više kalorija čak i kada se odmara.

Pijte vodu pre jela

Popiti čašu vode pre svakog obroka dobra je navika za sagorevanje masti iz nekoliko razloga. Pre svega, voda je neophodna za optimalno funkcionisanje organa. Drugo, ako ste hidrirani, unećete manje kalorija jer mnogi mešaju glad sa žeđu.

Sledeći put kada budete gladni, pokušajte da popijete veliku čašu vode, a zatim sačekajte 30 minuta. Ako ste i dalje gladni, odlučite se za zdravu užinu.

Ne jedite meso jedan dan u nedelji

Svi su čuli za ponedeljak bez mesa i da njegovo praktikovanje može doprineti gubitku težine. Ali to ne znači da možete bilo šta da jedete u danima kada ne jedete meso. Važno je konzumirati visokokvalitetne proteine biljnog porekla.

Sedam osnovnih nutrijenata za mršavljenje

„Jedno istraživanje gojaznih pojedinaca otkrilo je da je većina muškaraca i žena izgubila na težini kada su prešli na biljne proteine umesto na crveno meso i životinjske proteine“, rekla je nutricionistkinja Mišel Braud za Ekspres.

Orašasti plodovi, pasulj i mahunarke, tofu, seitan, određene žitarice i soja su odlični biljni proteini.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Original Article

08:52

Zdravlje

Ukoliko imate OVAKAV osećaj u ustima, HITNO posetite lekara: Jedna NEPRIJATANOST je znak za TEŠKU bolest

Original Article

21:10

Porodica

Najveće porodica na svetu: Marej ima 150. braći i sestara, a njegovi roditelji koriste jedan trik kako bi svima upamtili imena

Original Article

09:27

Zdravlje

Uz ova tri sastojka napravite DETOKS NAPITAK: Očistite organizam od MASNOĆE i otrova

Original Article

12:15

Dom i saveti

Prepoznajte ih na VREME: Sajber stručnjaci su naveli OSAM sigurnih znakova da vam neko PRATI telefon

Original Article

15:35

Poznati

Đoković je ćerki dao ime Tara: ČESTO je u Srbiji, svi misle da se daje zbog naziva planine, ali je u pitanju je jače ZNAČENJE

Original Article

14:02

Dom i saveti

Šta znači kad vam MAČKA dođe na vrata: Nekima se uopšte NEĆE SVIDETI

Original Article