11 vrsta raka koje su sve češći kod ljudi mlađih od 50 godina

pixabay.com

Stopa karcinoma je u porastu među mladim stanovništvom, pokazalo je nedavno istraživanje, a ovaj alarmantni trend mogao bi da znači da se radi o globalnoj epidemiji.

Studija koju su sproveli istraživači u bolnici u Bostonu otkriva da je “u prethodnih nekoliko decenija stopa određenih vrsta karcinoma, dijagnostikovana mlađima od 50 godina, porasla u nekoliko zemalja”.

Radi se o karcinomu dojke, debelog creva, endometrijuma, jednjaka, bubrega, jetre, koštane srži, pankreasa, prostate, želuca i štitne žlezde, piše portal Eat This, Not That.

Postoji nekoliko teorija o tome zašto raste broj slučajeva karcinoma među populacijom mlađom od 50.

– Očigledno je da se radi o ljudima koji vode sedelački način života, manje vežbaju i konzumiraju prerađenu hranu – kaže dr Bahvana Pathak, hematolog i onkolog sa “Memorial Care Cancer Institute” u Kaliforniji.

I dok ovo sigurno nisu dobre vesti, Američko društvo za borbu protiv karcinoma (ACS) kaže da padaju izgledi za smrtni ishod.

“Rizik smrti od karcinoma u SAD pao je u poslednjih 28 godina”, pokazuju statistike ACS.

Smrtnost od karcinoma za muškarce i žene ukupno je pala za 32 odsto u 2019. godini u poređenju sa rekordnim nivoom 1991. To se jednim delom može objasniti povećanjem postotka pojedinaca koji preživljavaju duže sa karcinomom pluća, a drufim delom zbog rane detekcije.

Zašto je stopa karcinoma u porastu?

– Mnogo je mogućih razloga za to – kaže onkolog dr Anton Bilčik, “ali postoji jasna povezanost između pojave karcinoma i sedelačkog načina života, gojaznosti, pušenja i procesuirane hrane. Svi ti faktori izazivaju upale i dovode do poremećaja u mikrobiomu i imunološkom sistemu”.

Ovi poremećaji poništavaju zaštitni efekat ćelija kojima se prevenira karcinom, ali i stimulišu druge ćelije da stvaraju karcinom. Takođe je moguće da poboljšani testovi za otkrivanje karcinoma (mamografija, kućni DNK testovi, kolonoskopija) i javne kampanje za edukaciju motivišu mlade da se češće testiraju, što dovodi i do veće stope detekcije. Treba naglasiti i da napokon postoji bolje shvatanje važnosti porodične istorije bolesti i genetike koja izaziva karcinom u mlađoj dobi.

Šon Markiz, registrovani medicinski tehničar sa iskustvom u onkološkim kliničkim testiranjima i preko 20 godina iskustva u nezi pacijenata s karcinomom kaže da “prema statistikama objavljenima za 2023., stopa nekih vrsta karcinoma, kao što je karcinom prostate, jeste u porastu”.

Ona dalje navodi da je karcinom prostate drugi najčešći uzrok smrti kod muškaraca, a porastao je tri odsto godišnje od 2014. do 2019. Nejasno je zašto dolazi do pojave konkretnih vrsta karcinoma, ali povećana stopa testiranja i precizne dijagnostičke metode pronalaze više slučajeva.

– Karcinom se pojavljuje sve više kod odraslih ispod 50 godina, što bi se moglo objasniti lošim životnim stilom i ishranom. Takođe je moguće da se sada otkrivaju karcinomi koji bi pre bili neotkriveni. Danas imamo naprednu tehnologiju, a ljudi mlađi od 60 godina češće se testiraju – dodaje Markiz.

Zašto je karcinom još uvek vodeći uzrok smrti iako se danas lakše leči?

– Lečenje karcinoma zaista se neizmerno poboljšalo – postalo je fokusiranije i personalizovanije – kaže dr Pathak.

Dr Bilčik smatra da su mnoge vrste karcinoma danas lakše izečive nego ranije, ali druge, poput karcinoma pankreasa, još uvek su otporne na hemoterapiju i otkrivaju se u poodmaklom stadijumu.

– S porastom pacijenata kojima je dijagnostikovan karcinom, pogotovo u mlađoj dobi, razumljivo je da je to drugi vodeći uzrok smrti. Optimistični smo da će se to promeniti sa još efikasnijim dijagnostičkim metodama, boljim shvatanjem razvoja karcinoma i dostupnošću novih terapija – dodaje dr Bilčik.

Činjenica je da još uvek nemamo lek za mnoge vrste karcinoma. Smrtnost je od 1991. pala za 33 odsto, što je oko 3,8 miliona smrti. Mnogim pacijentima dostupno je više opcija za lečenje agresivnih vrsta karcinoma a bolest se i otkriva u ranijim stadijumima.

– Ipak, stopa razvoja karcinoma u generalnoj populaciji još uvek je zabrinjavajuća. Moramo da učinimo više kako bismo sprečili rizike koji dovode do razvoja karcinoma – upozorava Markiz.

Kako smanjiti rizik od razvoja karcinoma?

– Opšte je poznato da je vežbanje, zdrava ishrana zasnovana na voću i povrću, izbegavanje pušenja i gojaznosti, kao i smanjeni unos crvenog mesa i prerađenih namirnica smanjuju rizik od razvoja karcinoma – ističe dr Bilčik.

Markiz dodaje da svi mogu da se edukuju o sopstvenom riziku za razvoj karcinoma proučavanjem porodične istorije bolesti i načina na koji njihova okolina i životni stil mogu da doprinesu razvoju bolesti.

Prestanak pušenja i zdrava ishrana očigledna su rešenja, ali postoje i druge strategije kao što je čuvanje zdravlja srca i pravilne terapije za dijabetes.

Markiz savetuje da svako od nas razgovara sa svojim lekarom o primarnim faktorima rizika i o tome kako da ih izbegne.

– Pripazite na opasne hemikalije u svojoj okolini koje bi mogle da budu kancerogene, kao što su radon, azbest, dim ili druge čestice – dodaje on.

Šta mlađi od 50 treba da znaju o karcinomu?

– Stope karcinoma ponajviše rastu među mlađima od 50 godina. Ovo nije bolest za starije. Treba što je ranije moguće posvetiti pažnju životnom stilu, vežbanju i zdravoj ishrani – kaže dr Bilčik.

On dodaje da mlađi pacijenti moraju da budu upoznati sa uputstvima za preventivno testiranje na neke od češćih oblika karcinoma kao što su karcinom dojke ili debelog creva.

Ljudi mlađi od 50 godina koji su zabrinuti zbog porasta stope karcinoma moraju da budu svesni da da opšta stopa smrtnosti od karcinoma pada, kaže Markiz i dodaje da ljudi danas žive duže, ugodnije živote nakon dijagnoze.

– I dok se još uvek čini da smo daleko od otkrića leka, terapije postaju sve bezbednije i efikasnije za sve vrste karcinoma – navodi Markiz.

Read More