Foto: Ljiljana Bogdanovski
Na prvom mestu, ističe se samilost, tačnije potisnuto ljudsko osećanje kada su domaće životinje u pitanju. Ljudi imaju saosećanja za pse, mačke, papagaje, kornjače, ali ne haju kada druge životinje stradaju.
To znači da je na početku spiska razloga zaustavljanje pokolja dve milijarde životinja dnevno na farmama mesne industrije, gde nedužne krave, svinje, ovce, koze, kokoške svakodnevno umiru u mukama, iako su sve odreda inteligentna, svesna i osećajna stvorenja, što je nauka bezbroj puta dokazala (pri tome, uopšte nije potrebno povređivati i ubijati živa bića radi ishrane).
To dalje implicira nekoliko razloga: time bi se smanjilo zagađenje planete, tj. emitovanje metana u atmosferu, što predstavlja drugi razlog u nizu, zatim, očuvanje životne sredine, sačuvala bi se voda kao resurs, plodna zemlja, kišne šume, ozonski omotač, zaustavile bi se klimatske promene, otapanje glečera i smrt belih medveda na Arktiku.
Nije potrebno navoditi sve razloge, više je nego evidentno da sa veganskom ishranom ljudi duže žive, retko obolevaju, pobeđuju bolest, imaju više kondicije, postižu fantastične sportske rezultate, izdržljiviji su od mesojeda po pitanju fizičke snage, regulišu povišen krvni pritisak, kao i nivo šećera u krvi, smanjuju rizik od srčanih oboljenja, od osteoporoze, prekomernog debljanja, lošeg holesterola itd.
Razlozi se nadovezuju jedan na drugi. Životinjski proizvodi su kancerogeni, sadrže steroide, teške metale, heterociklične amine, antibiotike, hormon rasta, što listom prouzrokuje najteže bolesti, i konačno, smrt.
Svakako, ubijena životinja postala je leš, a nekima hrana. A ubijanje je i nehumano, i nepotrebno, i necivilizovano, i nezdravo.
Razmislite još jednom pre nego što poželite da pojedete obrok sa mesom.
Veganska hrana vrca od energije, obiluje vitaminima i mineralima, a veganska jela u duginim bojama su svojevrsna poslastica i za oči i za nepca. Ne zaboravite, biljke se hrane sunčevom energijom i vodom. A to nam je sasvim dovoljno za život.
SIR OD SUNCOKRETA
Potrebno:
- 200 grama sirovih suncokretovih semenki
- sok od pola limuna
- dve kašike sojinog jogurta (ili kesica biljnog probiotika za decu)
- kašika jabukovog sirćeta
- malo himalajske soli
Postupak:
Suncokretove semenke potopiti u vodu na 24 sata, s vremena na vreme promešati i dobro isprati od ljuspica, kako bi ostale samo semenke za blendiranje.
Po isteku tog vremena, semenke zajedno sa svim sastojcima izblendirati dok se ne pretvore u finu kremastu masu. Ukoliko je pregusto, trebalo bi dodati vrlo malo filtrirane vode. Krem sipati na gazu, čvrsto zavezati i ostaviti da se sir cedi u nekoj većoj cediljki sa posudom ispod, u koju će se odlivati višak tečnosti. Pritisnuti sir nekim teškim predmetom ili pakovanjem od kilogram pasulja, ili nečim sličnim.
Sir treba da fermentiše na sobnoj temperaturi 48 sati van domašaja sunčeve svetlosti. Posle perioda fermentacije izvaditi sir i staviti u dehidrator na 42 stepena da se suši nekih 12 sati. Kada se sir prohladi posle sušenja, uvaljati u začinske trave, sveže ili suve, bosiljak, ruzmarin, ili u izmrvljen biber, dimljenu papriku, mogućnosti su nesagledive, pa ga zaviti u pek papir i ostaviti u frižider. Što duže stoji u frižideru, sve je zreliji i ukusniji.
Aromatičan sir od suncokreta treba konzumirati umereno s obzirom na to da su u pitanju masti biljnog porekla.
Zastupljenost masti u ishrani, po Daglasu Gremu, treba da bude do deset odsto dnevno. Ukoliko se neko bavi sportom, to će onda biti veći postotak, i do 30 odsto.
Ljiljana Bogdanovski (Čolović) je autorka veganskog kuvara Vegan: zdravo, posno jelo za dušu i telo, kao i mnogih autentičnih recepata, nastojeći da veganizuje srpska i austrijska tradicionalna jela. Kao aktivista, bori se za prava životinja.
Njen rad Zagađenje voda i zemljišta u Srbiji, u koautorstvu sa dr Jelenom Koković, izlagan je 2019. godine na IX kongresu Ishrana budućnosti u Novom Sadu. Živi u Austriji, gde održava radionice pripreme veganskih jela i piše novi kuvar.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
