Foto: Branko Vasiljević
Danas, Alahuela ima oko četrdeset hiljada stanovnika. Arhitektonska obeležja su katedrala s kraja devetnaestog i pozorište iz sredine dvadesetog veka.
Simbol grada je gradski park, sa dva veka starim drvećem manga u čijim krošnjama se baškare lenjivci.
Mango je dao alternativno ime gradu – Alahuela je „Grad manga“, a svakog jula organizuje se festival posvećen plodovima ovog drveća.
Kostarika ima pet aktivnih vulkana, od kojih se jedan ugnezdio nedaleko od Alahuele. Vulkan Poas visok je 2.574 metara i do njegovog glavnog kratera se relativno lako stiže.
Krater je širok kilometar i po i trista metara dubok.
U njegovom centru je jezero iz koga se diže gust sumporasti dim – nisam bio te (ne)sreće da prisustvujem erupciji.
Posle poslednje erupcije, poseta vidikovcu ograničena je na samo dvadeset minuta.
Plodno tle na obroncima vulkana, kao i u čitavoj Centralnoj dolini, pokrivaju velike plantaže kafe, važnog izvoznog proizvoda.
Ali, Alahuela prati i turističke trendove, posebno ekoturizma, po kome je danas Kostarika poznata.
U okolini grada nalaze se rizorti ptica, životinja, zmija i leptira.
Iako ovi rezervati pružaju jedinstvenu priliku da se vide oceloti, pume i američki jaguar, ptice kvecal i tukan, otrovne žabe i najotrovnije zmije – puniji doživljaj prirode bio je u Refugio National de Vida Silvestre Caño Negro, na samoj granici sa Nikaragvom.
Za kraj ove beleške: američki časopis „Nacionalna geografija“ utvrdio je da okolina Ajahuele ima najbolju klimu na zemaljskoj kugli.
Cele godine temperatura je oko dvadeset pet stepeni Celzijusa.
