Ilustracija Foto: Pixabay / ulleo
Farmaceutska kompanija Štada i ove godine sprovela je međunarodno istraživanje u 12 zemalja (među kojima je i Srbija) na više od 24.000 ispitanika.
Ovogodišnji Zdravstveni izveštaj Štada grupe, u okviru koje posluje Hemofarm, ukazuje da problem antimikrobne rezistencije u smislu otpornosti na antibiotike koji se koriste u lečenju isključivo bakterijskih infekcija, zabrinjava čak 66 odsto Evropljana. Od tog broja, 23 odsto Evropljana se plaši da se trenutno ne investira dovoljno sredstava u istraživanje, dok 43 odsto veruje da se antibiotici propisuju brzopleto i prečesto.
U okviru Zdravstvenog izveštaja, Štada je ispitivala šta ljudi u Evropi misle o lečenju putem video kamere, obaveznoj vakcinaciji, genetskoj terapiji, konvencionalnoj medicini, seksu i kakav je njihov odnos prema smrti.
Jedna od tema koje je istraživana bila su i saznanja građana o antibioticima i njihovom pravilnom korišćenju u lečenju.
Čak pet odsto građana pogrešno veruje da antibiotici pomažu protiv svega gore nabrojanog, dok još sedam procenata njih daje odgovor „ne znam”. Samo 43 odsto Evropljana zna da se SAMO bakterijske infekcije mogu lečiti antibioticima; stoga, više od polovine ispitanika nema jasnu predstavu o smislu pravilnog korišćenja antibiotika u lečenju bolesti.
Zbog toga Štada upozorava da bi bolje znanje o odgovarajućoj upotrebi terapije antibioticima trebalo da doprinese efikasnijem lečenju.
Ono što građane Srbije i Austrije izdvaja u odnosu na ispitanike iz drugih zemalja jeste bolje poznavanje ove teme: Srbi (54 odsto) i Austrijanci (53 odsto) imaju natprosečno znanje o odgovarajućoj upotrebi antibiotika.
Međutim, kada je reč o strahu od bakterija koje su otporne na antibiotike, građanin Srbije se boji manje nego mnogi u Evropi: 61 odsto Srba (prosek na evropskom nivou je 66) strahuje od pojave ovakvih bakterija za koje neće postojati adekvatna terapija antibiotikom.
Opasan nedostatak znanja preovlađuje ne samo po pitanju toga kada je odgovarajuće da se u terapiji koriste antibiotici, već i kada je reč o pravilnoj upotrebi (kako se uzimaju): 70 odsto Evropljana zna da treba izbegavati pivo kada se uzimaju antibiotici da se ne bi umanjila efikasnost leka, ali samo 28 odsto je svesno potencijalnog uticaja sokova od citrusnog voća.
Samo jedna četvrtina je svesna da bi konzumiranje mleka moglo da ima negativne efekte na dejstvo određenih antibiotika, a žene sa 29 procenata znaju više o smanjenoj delotvornosti od muškaraca kod kojih se beleži 22 procenta.
Jedan od četiri ispitanika pogrešno smatra da je kafa jedno od pića koje ima štetne posledice. Ukratko, samo dva procenta Evropljana zna sve tačne odgovore.
“Antimikrobni lekovi: rukujte pažljivo” – ovim apelom se Svetska nedelja svesti o racionalnoj upotrebi antimikrobnih lekova (18 – 24. novembar) uz podršku Svetske zdravstvene organizacije, obraća javnosti u cilju da se na globalnom nivou poveća svest o tzv. antimikrobnoj rezistenciji (otpornosti na lekove koji se koriste u lečenju infektivnih oboljenja izazvanih mikroorganizmima poput virusa, bakterija, gljivica i parazita) i promoviše pravilna upotreba ovih lekova u terapiji.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
