Da li je lako kontrolisati gojaznost ili neuhranjenost?

175

Grelin je hormon gladi a leptin i obestatin blokiraju apetit. Da li je lečenje gojaznosti jednostavno i da li ono vodi ka sniženju količine grelina kod gojaznosti ili leptina i obestatina kod anoreksije?
Na početku novog veka sve više naučnih studija je pokazalo da zaista postoji hormon gladi koji prenosi osećaj gladi mozgu i prisiljava nas da jedemo veće ili manje količine hrane tokom obroka u zavisnosti od naše telesne građe i životnih navika.

Hormon gladi je nazvan grelin i pronađen je u ćelijama epitela creva kao i u različitim predelima mozga i hipotalamusa. Pre nego što jedemo nivo grelina u našem telu je veoma visok i stimuliše ćelije mozga koje nam daju do znanja da treba da jedemo. U trenutku kada jedemo nivo ovog hormona se drastično smanjuje.
Suprotno dejstvo od grelina ima hormon leptin, koji predstavlja hormon sitosti koji neuronima šalje signal da nismo gladni. Kada je povećana koncentracija ovog hormona dolazi do gubitka apetita, dajući osećaj da smo siti iako ništa nismo jeli više sati.
Logično, lekari su povezali grelin sa debljinom i leptin sa nedostatkom apetita, anoreksijom ili drugim bolestima kod kojih pacijent nema potrebu da jede, kao kod nekih tipova raka, AIDS-a. Zbog toga su pomislili da bi lečenje uzimanja preteranih količina hrane ili nedovoljne količine hrane, trebalo da se zasniva na doveđenju u ravnotežu ova dva hormona. Tako bi trebalo da se grelin koristi da potstakne apetit kod onih koji su preterano mršavi i leptin da pomogne gojaznim ljudima da manje jedu.

Tek novijim studijama je otkriven još jedan hormon koji blokira apetit – obestatin. Obestatin je još jedan hormon koji reguliše glad, kada ga ima u većoj koncentraciji zaustavlja osećaj gladi i šalje signal sitosti mozgu. Neobično je to što hormone sa suprotnim dejstvom grelin i obestatin proizvode iste ćelije.

Kada su u eksperimentima ubrizgavali obestatin pacovima da bi smanjili njihov osećaj gladi, što se činilo kao najlakši način u borbi protiv gojaznosti, njihove ćelije su počele da luče veće količine grelina, što je pokazalo da je neophodna ravnoteža između ova dva hormona.

Hormon grelin je povezan sa hormonom rasta pa tako potstiče telo na fizički razvoj, takođe je dokazano da visoka koncentracija grelina pojačava memoriju i koncentraciju.

Prema tome i hormon gladi kao i hormon sitosti su neophodni našem telu ali moraju da budu u ravnoteži u količinama u kojima ih proizvode ćelije. Ako je koncentracija grelina viša od uobičajene ona vodi ka gojaznosti ali ako je niža od uobičajene zaustavlja rast i sposobnost memorisanja. Tako za sada ispada iz opcije da se neki od dva poremećaja u ishrani, gojaznost ili neuhranjenost leče hormonima.