Da li i vi patite od hroničnog umora

Foto: Shutterstock

Sindrom hroničnog umora (SHU) predmet je stalnih sporova među lekarima – neki su ubeđeni da je bolest virusnog porekla i okrivljuju virus herpesa, dok drugi smatraju da je izazivač stres.

Većina naučnika se slaže da se jedan od uzroka krije u načinu života pacijenta – u stalnom stresu i ubrzanom životnom tempu. Suviše velika odgovornost koju preuzimaju na svoja pleća, želja da budu prvi, nezamenljivi za okolinu – možda to i jesu pretpostavke razvoja depresije i hroničnog umora? Upravo 80-ih godina, kada su naučnici počeli da govore o epidemijama SHU, primećena je sledeća tendencija (karakteristična i za muškarce i za žene): raditi duže, bolje, intenzivnije nego što je to zaista neophodno da se ne ostane bez posla. Ne sme se isključiti ni pretpostavka da je sindrom hroničnog umora u određenoj meri zaštita organizma od okolnosti koje od čoveka zahtevaju izdržljivost mašine. Očigledno je da preterani zahtevi koje postavljaju sami sebi, ambicija i želja da se dokažu za mnoge mogu biti pokretač. To im nesumnjivo poboljšava materijalnu situaciju, ali šteti zdravlju. Upravo među takvim ljudima veliki je broj pacijenata sa SHU.

Smatra se da su žene sklonije sindromu hroničnog umora, pri čemu je najopasnije doba od 25 do 45 godina, što je u vezi i sa specifičnim hormonskim, emocionalnim i vegetativnim reakcijama. Psiholozi karakterišu predstavnice te grupe kao energične mlade žene, povišene ranjivosti i osetljivosti, sa izraženim osećajem odgovornosti. Ipak, od ovog sindroma može da se razboli čak i malo dete. Stručnjaci koji smatraju da se SHU češće sreće kod ljudi koji se suviše trude na poslu dodali su ovoj bolesti termin „yuppie flu” (japijevska groznica).

Običan umor nije bolest, već prirodna reakcija organizma na premor, signal da mu je neophodan odmor. Ali sindrom hroničnog umora je nešto drugo. To je bezrazložan, vrlo izražen, iscrpljujući umor, koji ne prolazi ni posle odmora. SHU se lako maskira i izgleda kao neka druga bolest, zato ga nije lako prepoznati.

Na sledećoj strani, pročitajte više o simptomima, dijagnozi i lečenju.



Comments

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.