DR MARIJANA SEDLAR ZA LENU: Ne postoji bolji lek od kiseonika!

Primena O2 pod pritiskom većim od atmosferskog predstavlja napredak koji se po značaju može meriti sa uvođenjem transfuzije krvi i antibiotika u terapiji bolesnika

Istina je da nigde ne dolazi toliko pacijenata s različitim problemima, dijagnozama i komplikacijama, ali i u želji da produže vitalnost i produktivnost organizma kao u Specijalnu bolnicu za hiperbaričnu medicinu.

Udisanje kiseonika je ono što ih spaja, kao prvi lek izbora ili pomoćna terapija, jer smanjuje otoke, upale, ubrzava proces zarastanja rana, pospešuje dejstvo antibiotika. Sve to omogućava smanjenje broja bolničkih dana hroničnih pacijenata, radikalnih hirurških intervencija (amputacija ekstremiteta), utroška lekova, kaže za Lenu dr Marijana Sedlar, direktorka bolnice koja je prema Evropskom komitetu za hiperbaričnu medicinu najbolja na Starom kontinentu.

 

Odeljenja bolnice se nalaze u krugu Kliničkog centra Srbije, na Institutu za ortopedske bolesti na Banjici i u Specijalnoj bolnici „Merkur“ u Vrnjačkoj Banji, a pacijenti pravo na lečenje hiperbaričnom oksigenacijom ostvaruju na osnovu uputa izabranog lekara i stručnog mišljenja konzilijuma od tri lekara specijaliste iz kliničkih centara, s predlogom potrebnog broja tretmana.

foto: Shutterstock

 

Kakva je dobrobit od komore?
– Povećava se količina fizički rastvorenog kiseonika u telesnim tečnostima, pre svega u krvnoj plazmi, čime se omogućava njegovo brže dopremanje do oštećenih tkiva i ćelija. U normalnim okolnostima 97 odsto kiseonika se prenosi hemoglobinom, a samo 2-3 odsto je fizički rastvoreno. U komori se proces uvećava i do 20 puta, što ima velike efekte i na bolestan i na zdrav organizam.

 

Šta očekuje pacijenta kad dođe do vas?
– Svakog pacijenta moraju prvo naši lekari da pregledaju, procene da li je zaista indikovan i propišu mu terapiju. Definiše se na kojem će pritisku pacijent boraviti tokom terapije, broj ulazaka, vreme koje će provesti u komori. Veći ambijentalni pritisak, koji ide i do 1,8 bara natpritiska (odnosno 2,8 apsolutne atmosfere), preduslov je da bi kiseonik postigao terapijski efekat.

 

Da li u komoru ulazi i lekar?
– Imamo višemesne komore, gde uvek s pacijentima u komoru tokom terapije ulaze medicinska sestra, tehničar ili lekar. Među njima postoji stalna komunikacija, kao i s kolegom koji upravlja komorom.

 

Kako se pacijent priprema?
– Savetujemo ih da nose pamučnu odeću, čistu, bez masnih mrlja i ostataka parfema. Treba zaboraviti na šminku, losione, sprejeve za kožu i kosu, dezodoranse na bazi alkohola i isparljivih etarskih ulja, kao i na materijale na bazi glicerina i vazelina, odnosno na kozmetičke kreme na bilo kom delu tela, posebno na licu, glavi, vratu i rukama.

 

Šta još savetujete?
– U komoru se ne unose satovi (osim ronilačkih), predmeti koji rade na baterije: mobilni telefoni, slušni aparati, mini-plejeri, tranzistori, igračke (posebno one koje varniče), ručne lampe; bilo koji pribor za pušenje, novine, knjige, listovi, papirne maramice, lična dokumenta, papirni novac; olovke: nalivpera, hemijske olovke, drveni i plastični predmeti, zatvorene bočice, dodatni garderobni predmeti od sintetičkih ili vunenih materijala.

foto: Shutterstock

 

Koliko efikasnost tretmana zavisi od ritma disanja?
– Pacijenti treba da se trude da dišu normalno, spontano i bez forsiranja. Kako pritisak unutar komore bude rastao, imaće osećaj da su im uši blokirane. Treba da stisnu nos čvrsto, zatvore usta i snažno dunu u nos da im se uši adaptiraju, a pritisak izjednači. Ako ne uspeju, prisutni pratilac će zaustaviti i kompresiju. Poželjno je pokušavati sve dok se ne izjednači pritisak. Osećaj je isti kao kad se zaranja.

 

Oseća li pacijent još nešto?
– Temperatura će porasti za nekoliko stepeni, stabilizovaće se kad se dostigne željeni nivo pritiska. Kad operater komore obavesti pacijenta da je HBO tretman završen, pratilac će mu skinuti masku. Kako pritisak bude opadao, temperatura u komori će padati i može se dogoditi da se pojavi magla jer je povećana vlažnost. Može se, eventualno, javiti vrtoglavica ili pad šećera zbog ubrzanog metabolizma, ali sve su ovo prolazne tegobe.

 

Koji su još benefiti od HB komore?
– Kod sportista pomaže višestruko bržem saniranju povreda i bržem oporavku posle teških fizičkih aktivnosti kakve sportisti imaju u pripremnom ili takmičarskom periodu.

foto: Shutterstock

 

HB komora pomaže kod:

* posledica moždanog i srčanog udara
* promena na krvnim sudovima
* problema sa cirkulacijom
* rana na venama (ulceracije)
* rana svih vrsta (saobraćajne nezgode, operacije, posekotine, infekcije…)
* posledica dijabetesa
* ciroze jetre
* gangrene, sepse
* trovanja ugljen-monoksidom
* trovanja bojnim otrovom
* opekotina
* akutne psorijaze i drugih promena na koži

 

Ne može svako

Jedina apsolutna kontraindikacija je kolaps pluća kod pacijenta. U pacijente s relativnim kontraindikacijama spadaju oboleli od epilepsije, trudnice, oboleli od karcinoma na citostatskoj terapiji, pacijenti s bolestima organa sluha ili disajnih organa, polipima u nosu, klaustrofobične osobe i teški astmatičari i kod njih se može odobriti terapija u HB komori, ali u zavisnosti od trenutnog stanja pacijenta i procene lekara koji terapiju sprovodi.

 

(Branka Mitrović, Foto:Shutterstock)

 

 


Kurir

Autor: 
Kurir