Građani protiv klimatskih promena

3

Foto: EPA-EFE/Bob Pearson

Komentari koji joj se upućuju dobrim delom oslikavaju kako se javnost odnosi prema ovom problemu. Dok su oni koji smatraju da Greta čini pravu stvar očekivali da dobije Nobelovu nagradu za mir, političari i vlasnici velikih kompanija poručivali su joj da se stiša i da je bolje da uči. Među skepticima bilo je onih koji su joj upućivali najgore moguće uvrede ne znajući ni sami zašto, ali i onih koji su želeli da izbegnu brzopletost i ne daju svoju ocenu pre nego što shvate šta ova devojčica zaista radi.

Gretina priča počela je u avgustu prošle godine. Petnaestogodišnja devojčica je tada odlučila da ne ide u školu do parlamentarnih izbora u Švedskoj već je svakog dana za vreme časova sedela ispred Riksdaga držeći natpis „Školski štrajk za klimu”. Neposredni razlozi bili su toplotni talasi i šumski požari koji su tog leta pogodili Švedsku, a jedan od Gretinih zahteva bio je da ova država smanji emisiju ugljen-dioksida u skladu sa Pariskim sporazumom, piše Jovana Nikolić za portal Klima101.rs.

Pod sloganom „Petkom za budućnost”, koji je osmislila Greta Tunberg, danas se razvija međunarodni pokret učenika koji širom sveta na demonstracijama zahtevaju da se spreči dalje globalno zagrevanje. Svojim neodlaskom u školu oni poručuju da je besmisleno učiti za budućnost koja možda neće postojati kao i ulaganje napora u obrazovanje kada vlade država ne slušaju obrazovane stručnjake. Podršku dobijaju od roditelja, javnih ličnosti, ali i mnogi naučnici im pišu pisma podrške. Pokret je stekao veliku popularnost, ali ovo nije prvi pokušaj da građani upozoravaju donosioce odluka da klimatske promene predstavljaju veliku opasnosti da im treba stati na put dok je to još uvek moguće.

Uradite domaći

Ideja o štrajku učenika protiv klimatskih promena nastala je u maju 2015. na Globalnom samitu mladih kada je primećeno da političari ne preduzimaju odgovarajuće mere za sprečavanje klimatskih promena, odnosno „ne rade svoj domaći zadatak” i da bi na to mogla da im se skrene pažnja sličnim ponašanjem.U novembru iste godine grupa učenika je pozvala svoje vršnjake da ne odu u školu prvog dana konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama koja je održana u Parizu. Štrajk je održan u više od 100 zemalja, a zahtevi su bili čista energija, izbegavanje fosilnih goriva i pomoć klimatskim izbeglicama.

Greta pre Grete

O životnoj sredini u ime mladih prva je govorila kanadska aktivistkinja Severn Kalis Suzuki 1992. godine. Ova dvanasetogodišnja devojčica je tada održala govor na Zemaljskom samitu koji su organizovale Ujedinjene nacije u Riju de Žaneiru na kome je u ime svoje generacije, ali i onih koji tek treba da se rode postavila pitanje odraslima kakav im to svet ostavljaju. Upozoravala je na zagađenje, ozonsku rupu, ali i siromaštvo.Snimak njenog govora postao je poznat pod nazivom „Devojčica pred kojom je svet ućutao na pet minuta”. Severn je u Rio došla zajedno sa članovima ekološke dečje organizacije ECO koju je osnovala kada je imala devet godina kako bi mladi učili i podučavali druge o životnoj sredini. Kao ćerka kanadskog akademika, populizatora nauke i ekološkog aktiviste Dejvida Suzukija, Severn je u najranijem detinjstvu postala svesna koliko ljudske akrtivnosti mogu ugroziti prirodu. Čuveni govor u Riju bio je samo jedan korak u njenom aktivizmu kome je posvećena i dalje.

Čuvari planete

Iste te 1992. godine kada je Severn Kalis Suzuki govorila u ime mladih, na Havajima je osnovana srednja škola u čijem je fokusu bila izgradnja ekološke svesti. Tinejdžeri su u ovoj školi učili o istoriji društvenih pokreta i sami učestvovali u akcijama za obnavljanje šuma sandalovine. Takođe su vodili kampanju da se obustavi praksa sagorevanja šećerne trske.Kako bi se njihovom delovanju priključio što veći broj mladih ljudi, ova škola se pod imenom Earth Guardians seli 1997. godine u Kolorado i postaje pokret sa znatno većim brojem članova. Danas ova organizacija obučava mlade da budu lideri u pokretima za zaštitu životne sredine, klimu i socijalnu pravdu koristeći često umetnička sredstva izražavanja, ali i zakonske akcije vezane za globalne probleme.

Tužba protiv države

Neki od članova organizacije Earth Guardians, a pre svega tinejdžerka Šutezkat Martinez, privukli su veću pažnju medija 2015. godine tako što su se našli među tužiocima u jednom neobičnom sudskom sporu. Dvadeset jedna mlada osoba, među kojima je bilo i „čuvara Zemlje”, podnela je te godine tužbu protiv Sjedinjenih Američkih Država tvrdeći da je vlada prekršila prava mladih podstičući i dopuštajući aktivnosti koje štete njihovom pravu na život i slobodu.

Slučaj je dobio naziv „Juliana V. U.S.” po vodećem tužiocu, studentkinji Džulijani Kelsej, a buduće generacije zastupa već pominjani klimatolog Džejms Hansen. Tužba je pokrenuta za vreme mandata Baraka Obame, ali slučaj je još uvek živ i tužioci prikupljaju nove dokaze. Oni navode da je vlada SAD-a sprovodila energetske politike koje uzrokuju klimatske promene iako su znali kakve su posledice povećanja koncentracije ugljen-dioksida. Od vlade se u ovoj tužbi traži da usvoji metode za smanjene emisije gasova sa efektom staklene bašte, a politika sadašnjeg predsednika Donalda Trampa predstavlja dodatne izazove.

Mada je tužba pomalo neobična, ovo svakako nije prvi slučaj da se građani na ovaj način bore. Slične stvari se dešavaju u poslednjih dvadesetak godina, a prvi takav slučaj vodio je filipinski advokat Antonio Oposa. On je zastupao četrdeset troje tinejdžera koji su podneli tužbu protiv filipinske vlade kako bi zaštitili šumu koja okružuje njihovo selo. Do danas je bilo više od hiljadu sličnih parnica u 24 države, a najveći procenat je pokrenut u SAD.

Vreme curi

Drugi način borbe, odnosno građansku neposlušnost primenjuje međunarodna mreža Extinction Rebelion, osnovana 2018. godine u Velikoj Britaniji, koju danas čine male nezavisne grupe širom sveta. Oni smatraju da britanska vlada mora da saopšti istinu i proglasi klimatsko i ekološko vanredno stanje. Među zahtevima koje upućuju vladi su i da spreči gubitak biodiverziteta i dovede emisiju ugljen-dioksida do nule do 2025. godine, a osnovna ideja je da na odluke vlade utiče Građanska skupština o klimatskoj i ekološkoj pravdi.

U oktobru prošle godine organizacija Extinction Rebelion je na Parlamentarnom trgu u Londonu okupila oko 1.500 ljudi gde je objavljena Deklaracija o pobuni protiv vlade. Narednih dana blokirali su pet velikih mostova preko Temze i zasadili drveće nasred Parlamentarnog trga. Najekstremniji performans svakako je bilo zakopavanje mrtvačkog sanduka koji predstavlja budućnost. U aprilu ove godine članovi Extinction Rebelion-a su ponovo okupirali nekoliko važnih tačaka u Londonu.

U poslednjih nekoliko nedelja ova grupa je dodatno radikalizovala svoje proteste i 7. okobra započela globalnu akciju koja je uključivala proteste, sukobe sa policijom i blokade najvažnijih saobraćajnica u glavnim gradovima širom sveta poput Njujorka, Londona, Melburna i mnogih drugih.

Ovu mrežu je podržao veliki broj britanskih akademika a njihov zaštitni znak je peščani sat koji upozorava da vreme odmiče.

Original Article