Canon 700 D
Kuva i piše:
Ana Ćubela
Ima onih dana kada vam ništa ne ide od ruke. Meni, evo, već treći dan. A sve je počelo sa hlebom. I završilo se, nadam se, sa hlebom.
Posle dužeg vremena sam odlučila da napravim neki fin hleb i da uradim sve kako treba. Zamesila sam smesu oko 13 sati. Pokrila je i ostavila. Plan je bio da uveče, kada dodjem kući, smesu dopunim praškom za pecivo i pečem. Došla sam kući, nahranila i prošetala pse, odgledala malo TV i zaspala. Ustala ujutru, doručkovala, zvršavala poslove…. i tek kada sam se kasnije promuvala po kuhinji shvatila sam da imam činiju u ćošku u kojoj ne znam šta je. SMESA ZA HLEB!
Ok, stajalo je preko 20 sati, u stanu nije toplo, pomirisala sam, sve je kako treba. Da ga ispečem. Možda ispadne najbolji do sada!
Dodala sam prašak za pecivo i malo psilijuma za svaki slučaj. Malo maslinovog ulja. Sve sam nekoliko minuta mutila nastavcima za testo. Sve po propisu, kao prava domaćica. Malo sam psovala, ali i to je bilo domaćinski.
Mokrim rukama sam prebacila hleb na pek papir, fino ga oblikovala i lepo rastanjila da se brže ispeče. Stavila sam ga na nižu temperaturu, da se korica ne napravi prebrzo…. I peci, i peci, i peci… Kad god ubodem čačkalicu, ona ulepljena. I peci, i peci, i peci. I nemam pojma koliko je to trajalo. Na kraju sam ga izvukla, uvila u krpu, opsovala još jednom i ostavila za sledeće jutro. Za danas.
I evo rezultata:
Korica debela i hrskava, kakvu volim. Unutrašnjost vlažna kakvu je ne volim. Hleb se raspada. Ok, ima ovsenog brašna, ali i psilijuma. Sečem, parčići lete na sve strane. Dobro je, imam nekoliko konada. Palim ringlu, stavljam tiganj. Hleb sam prepekla malo s jedne, malo s druge strane pa prelila maslinovim uljem. Nasekla sam malo livanjskog sira i malo ovčije stelje.
Ko ne zna šta je stelja, ne zna šta propušta. To je sušeno ovčije meso, pravi se maltene od cele životinje. Specijalitet je u planinskim krajevima. Soli se i suši i to traje oko dva meseca. Stelja je uvek tanka, sastoji se od tamnog dela (mesa) i belog (masti). Ali masti nikad nema previše. Specifičnog je ukusa i prava je poslastica za gurmane. I stelja je izvadila stvar ovog jutra!
Elem, da se vratimo na hleb koji NIJE uspeo.
Kombinacija brašna jeste malo komplikovana, ali radila sam sa njom i ranije. Ali sam koristila brašno proizvođača koji često ume da me razočara. I sa njihovim ražanim brašnom mi hleb nikada ne ispadne kako treba. Neću da imenujem na blogu, ali sam razmišljala o jednom povećem protestnom pismu.
Stavila sam:
- 200 gr ražanog brašna
- 50 gr ovsenog brašna
- prstohvat morske soli
- 270 gr vode
- Nakon fermentacije:
- 2 kašičice praška za pecivo
- 1 kašiku maslinovog ulja
- 2 kašičice psilijuma
Što je najgore, hleb je bio jako ukusan. Ako isprobate ovu kombinaciju, javite mi kako je prošlo. Možda ja imam samo tri loša dana zaredom.
