Honduras: Stele kraljeva Maja u Kopanu

8

Honduras: Stele kraljeva Maja u Kopanu 1Foto: Branko Vasiljević

Tikal u Gvatemali i Palenke u Meksiku pružili su mi prethodni uvid u domete arhitekture, astronomije i verovanja starih Maja, a Kopan u njihovu pismenost, umetnost i dinastički život.

Zapisi prvih posetilaca Kopana, posle skoro deset vekova posle njegovog napuštanja, romantični su opis hramova uronjenih u neprohodnu prašumu, ruševnih ostataka nekada moćnog grada-države.

Danas je prašuma prohodna, a prilazni put čini zanimljivim posmatranje raskošne igre skerletnih ara, kojima je ovo prirodno stanište.

Nije čudo što su one, danas nacionalni simbol Hondurasa, imale status božanstava kod Maja.

I prvi kompleks građevina Kopana na koji se nailazi, akropolj, posvećen je kralju, koji se zvao Prvi Kvecal-ara.

Došao je iz Tikala i 426. godine osnovao dinastiju koja je Kopanom vladala četiri stotine godina.

Maje su osnivale gradove kao ceremonijalne centre, koji su postajali sedišta političke moći.

Hramovi, koje su kraljevi podizali da bi sebe predstavili kao božanstva, građeni su jedni preko drugih.

Trinaesti kralj iz dinastije, sa egzotičnim imenom Osamnaesti Zec, dao je završni oblik akropolju, ali uz očuvanje četiri hrama prethodnih kraljeva unutar njega; najlepši unutrašnji hram, Rosalila može se videti u tunelu koji koji su arheolozi iskopali ispod centralne piramide (ili rekonstruisan u lokalnom muzeju).

Ovaj vladar na akropolju je sagradio i hram posvećen bogu kukuruza.

Ispred akropolja je čuveni oltar Q, kameni blok na čijim stranicama je u reljefu predstavljeno svih šesnaest kraljeva vladajuće dinastije; imena se čitaju sa glifova ispod svake figure.

Drugi kompleks kopanskih hramova nalazi se na velikom otvorenom travnatom prostoru.

Na njemu je Osamnaesti Zec obnovio igralište, na kome su se igrale utakmice teškom gumenom loptom – ne zna se kako, ali izgleda bedrima i glavom, a posle utakmice je bogovima prinošena ljudska žrtva, najčešće zarobljenika.

Takođe je započeo najvredniji spomenik u Kopanu, hijeroglifske stepenice.

Ono što je oltar Q predstavio reljefno – sukcesiju kraljeva – na stepeništu je predstavljeno napismeno, hijeroglifski.

Završio ga je petnaesti kralj, Dimljena Školjka; ima 63 stepenice sa 2200 glifova, koji opisuju istoriju dinastije.

Ovaj najduži majanski spis nije bio pročitan do pre pedesetak godina, kada je majansko pismo konačno dešifrovano.

Vrhunski umetnički domet klasičnog perioda Maja su kopanske stele, koje su vladari podizali da bi označili stupanje na presto ili značajne datume vladavine (posebno dvadeset godina vladavine – katun, jer je majansko računanje vremena bilo zasnovano na dvadeset jedinica).

Stele su od vulkanskog turfa i obrađene su u dubokom reljefu; kraljevi su predstavljeni u vladarskoj odeći i sa raskošnim perjanicama, a na poleđeni se nalaze biografski hijeroglifi. Ispred njih su kamene skulpture – oltari, kojima se ne zna namena.

Godine su učinile da su reljefi stela i oltara izgubili oštrinu, ali su još uvek impresivni.

U povratku, ne dozvolite da vas zavede lepota papagaja, da ne biste naleteli na neveliki žbun, koji je opasna biljka, drvo-kopriva (Urea baccifera); dodir njenog lista izaziva jak elektrošok, a bolovi traju nekoliko dana.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

Učlani seOriginal Article