Foto: Screenshot/Youtube/Dejan Todorovic
Ideja za ovakvo takmičenje potekla je od tadašnjeg francuskog predsednika Šarla de Gola, koji je želeo zabavan televizijski format koji bi pokazao prijateljstvo različitih evropskih nacija, naročito Francuske i Nemačke koje su tada bile u prilično lošim odnosima.
U prvobitnoj koncepciji, predstavljali su se timovi iz različitih evropskih zemalja u neobičnim kostimima (često u odelima od lateksa) koji su se takmičili izvršavajući bizarne zadatake u okviru smešnih igara.
Svaka od ekipa dobijala je poen za svaku utakmicu na kojoj su sudile „međunarodne“ sudije, a pobedniku runde dodeljivan je srebrni pehar.
Serijal je kulminirao velikim finalom, uz učešće najbolje ocenjenog tima za svaku naciju iz serije, bez obzira da li je taj tim pobedio ili nije.
Svaka država učesnica bila je domaćin jednog kruga igara. Pobednik velikog finala dobio bi zlatni pehar.
Između 1965. i 1999. učestvovalo je 20 zemalja, od čega je samo Italija učestvovala u svim snimljenim emisijama. Najviše puta, čitavih šest, pobedila je Nemačka.
Švajcarci su pobedili u velikom finalu 1972. i 1974, a Portugalci čak pet, dok su Italijani četiri puta odneli pobedu.
Britanci su takođe pobedili četiri puta, sve sa ekipama koje su završile druge u plasmanu.
Igre su inspirisane utakmicama između francuskih gradova, a neke su igrane i na bazenima.
Prve sudije šoua postale su poznata imena širom Evrope. Švajcarci Đenaro Olivijeri i Gvido Pankaldi ranije su bili hokejaške sudije, a ovaj šou su vodili od šezdesetih do 1982, odnosno 1989. godine. Pošto su bili iz kantona u kojem je italijanski bio prvi jezik, gledaoci su često greškom mislili da su Italijani.
Privilegiju da učestvuje u igrama Jugoslavija je prvi put imala 17. avgusta 1978. godine. Program je vodio Minja Subota.
„Od 1978. do 1982. godine bio sam komentator i voditelj evrovizijske serije Igre bez granica, najspektakularnijeg zabavno-takmičarskog programa u kojem je učestvovala Televizija Beograd”, naveo je voditelj na svom zvaničnom sajtu.
Emisije emitovane iz naše zemlje vodio je sa Mićom Orlovićem, Dunjom Lango i Draganom Nikitovićem, a u ostalim emisijama ove serije iz sedam evropskih zemalja bio je komentator.
„Igre su značile upoznavanje sa kulturom, tradicijom i običajima drugih zemalja, ali su dokazivale i veliko prijateljstvo među nacijama. Drago mi je što mogu da kažem da su Igre emitovane iz Jugoslavije dva puta proglašavane za najbolje, i da su nas hvalili velikani kao što su CNN i BBC“, rekao je Subota za RTS 2015. godine.
Jugoslavija je učestvovala u šest izdanja emisije – od 1978. do 1982, i još jednom 1990. godine. Pobedu nije odnela nijednom.
„Igre bez granica“ u Srbiji održane su 1990. godine u Beogradu, ispred Hotela „Jugoslavija“, kao i u Vrnjačkoj Banji, a veliko finale iz 1981. godine takođe je održano u Beogradu.
Na vrhuncu popularnosti emisiju je pratilo 110 miliona gledalaca širom Evrope.
Originalni serijal završen je 1982. godine. Emisija je ponovno „oživljena“ 1988. godine, a u svojim najnovijim izdanjima vodili su je manji emiteri, uz izuzetak italijanskog kanala RAI, koji je 1996, 1998. i 1999. bio domaćin tri izdanja sa fiksnom lokacijom.
Tokom 2006. godine najavljeni su planovi za ponovno pokretanje serijala u leto 2007. godine, a kao države učesnice predviđene su Belgija, Hrvatska, Španija, Grčka, Holandija, Portugal, Slovenija i Italija. Međutim, zbog finansijskih zastoja, planovi su stavljeni „na čekanje“, prvobitno na 12 meseci, ali kasnije se potpuno odustalo od te ideje.
U decembru 2016. godine, Evropska radiodifuzna unija je u strateško planiranje za period od 2017. do 2020. godine uključila novi format zasnovan na ovoj emisiji, nazvan Eurovision Super Games – novi pokušaj oživljavanja TV programa koji je poslednji put emitovan 1999.
Dvanaest zemalja se pridružilo i bilo je uključeno u projekat. Takmičenje između osam zemalja bilo je zamišljeno kao borba sportista, po četiri u timu, u različitim igrama koje su podrazumevale mentalne i fizičke izazove.
Publika kod kuće imala bi mogućnost da izabere po dvoje sportista iz svoje zemlje da učestvuju u predloženim izazovima. Međutim, zbog nedostatka finansijskih garancija, Evropska radiodifuzna unija je u junu 2017. godine objavila da do realizacije projekta neće doći.
Poslednji pokušaj povratka ove emisije na male ekrane u Francuskoj, potvrđen je 18. juna 2019. na godišnjoj konferenciji za štampu „France Televisions“.
Italijanska verzija emitovana je od 19. septembra 2019. do 24. oktobra 2019. godine.
Prema izveštajima italijanskih medija, ovo izdanje, preimenovano u Eurogames i snimljeno u Rimu, bilo je posvećeno utakmicama između timova Italije, Španije, Nemačke i Grčke, zajedno sa pridošlicama Poljskom i Rusijom, ali nije korišćen izvorni format.
U Španiji je šest epizoda premijerno prikazano 3. januara 2020. godine.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
