Ispovest Marine koju su ODGOJILI MAJMUNI: Imala je 4 godine kada je ostala sama u DŽUNGLI, a nakon toga se desilo OVO!

Životne priče

Marina Čapman tvrdi da je odrasla u društvu majmuna u Kolumbiji nakon što su je oteli trgovci ljudima kada je imala samo četiri godine.

Izvor: Stil/V.M.  |  

Foto: Profimedia

Foto: Profimedia

.

Marina kaže da je odrasla sa majmunima šumamam Kolumbije da bi u kasnoj dobi stigla u Englesku, udala se i rodila decu.

Kako je otkrila, bežala je od trgovaca ljudima, lovokradica, te da je bila prisiljena na prostituciju pre dolaska u Veliku Britaniju.

Ta priča je bila toliko zanimljiva da je Marinina najstarija ćerka Vanesa odlučila da ode u tu istu džunglu gde je odlučila da živi u kolibi. Nakon što se razvela mir je pronašla u divljini, dok se njenoj majci uopšte ne dopada to što joj ćerka živi na mestu koje je za nju bilo vrlo opasno.

U memoarima iz 2013. godine “Devojka bez imena”, Marina je tvrdila da je pet godina bila u prašumi sa majmunima. Jela je ono što i majmuni jedu, penjala se u krošnje drveta, brala plodove tropskog voća.

Kada je ostala sama u džungli, sklupčana i bespomoćna u dobi od 4 godine, Marini su prišli majmuni koji su počeli da brinu o njoj. Pokazali su joj kako da očisti bananu, orah, da nađe hranu u divljini.

S vremenom je razvila “oštar sluh, jake i žilave ruke i noge”, pa je naučila kako da komunicira sa majmunima.

“Imitirala sam njihove zvukove. Ubrzo sam shvatila da mi majmuni odgovaraju na zvuke koje sam ispuštala. Tako sam vežbala njihov jezik… Na opasnost je ukazivala jaka oštra vika, visok vrisak koji bi pratilo lupanje ruku o tlo. Postala sam deo njihovog sveta. Bila sam presrećna,” ispričala je Marina.

Jednom prilikom je pojela otrovne bobice i ni sada ne zna kako su majmuni znali da je u opasnosti i na koji način su joj spasli život, ali ona je preživela.

Seća se da ju je majmun kog je zvala “deda” dovukao do potoka i potopio joj glavu u vodu da joj pokaže da treba da popije vodu.

“Počela sam da kašljem, a zatim i da povraćam, dok mi je jaka kiselina pekla grlo,” priseća se ona.

Nakon pet godina iz prašume su je spasili lovci i doveli je na granicu Kolumbije.

Kada je došla u civilizaciju počela je njena agonija. Imala je devet godina i za dlaku je izbegla prodaju u belo roblje, da bi nakon toga tinejdžerske dane provela sa beskućnicima na ulicama.

Kasnije se zaposlila u domaćinstvu nekog čoveka koji ju je zlostavljao.

Sve do kasnih dvadesetih Marina je živela na rubu egzistencije da bi kasnije našla ljubav, udala se i rodila decu.

Iako je Marina svoju priču pretočila u knjigu, a potom i u dokumentarni film, postoje mnogi skeptici koji smatraju da je njena priča izmišljena.

Read More