Da bi se izbeglo šminkanje teškim metalima, čišćenje lica naftnim derivatima ili mazanje tela nano-česticama, rešenje se čini očiglednim: organski preparati! Ipak, da li su bezbedni? Evo šta je tačno, a šta nije!
Francuskinje u proseku nanesu 80 hemijskih sastojaka na svoju kožu svakoga dana da bi bile lepe i da bi se dobro osećale. Francuska agencija za sanitarnu ispravnost zdravstvenih preparata (L’Agence française de sécurité sanitaire des produits de santé) registrovala je znatan porast incidenata povezanih sa neželjenim dejstvima kozmetike. Štaviše, od 232 prijavljena slučaja u 2009. godini, 16 se okončalo bolničkim lečenjem! Bilo da je reč o zdravstvenim ili kozmetičkim preparatima, kozmetika nije nimalo bezopasna.
1. Organski proizvodi za negu očigledno pomažu
„Ne, ne mora da znači!”, odlučno odgovara kozmetički stručnjak Lorens Vitner*. „Neki proizvodi nisu samo neefikasni, već mogu biti i neodgovarajući: ako se sintetički konzervansi zamene alkoholom, čak i organskim, može doći do neželjenih efekata poput crvenih fleka, suve kože…”
2. Organski proizvodi nisu testirani na životinjama
Tačno! Međutim, ovo važi i za sve ostale kozmetičke preparate. Evropski zakoni zabranjuju ovaj način testiranja finalnih proizvoda od 2004. godine, a sastojaka od 2009. godine!
3. Organsko je 100% prirodno
Zapravo, ne… Osim pojedinih jednostavnih proizvoda kao što su organska ulja, nećete pronaći nijedan proizvod koji je 100% organski budući da voda, slično sastojcima mineralnog porekla, ne može da se svrsta u organske sastojke. A šampon sadrži čak 80% vode! U Francuskoj, vodeći brend Cosmébio poštuje zvanične preporuke kojima se propisuje da minimum od 10% sastojaka treba da bude organskog porekla (a 95% sastojaka biljnog porekla). Ipak, takođe dopušta da do 5% proizvoda čine sintetički sastojci, prvenstveno konzervansi.
4. Organski proizvodi se manje proveravaju
Ne baš. Naravno, samo velike laboratorije mogu da priušte obimna klinička ispitivanja in vivo na plaćenim ispitanicima. Ipak, male laboratorije podležu istim zakonskim obavezama prilikom reklamiranja svojih proizvoda. „Zapravo, organska kozmetika se kontroliše mnogo više od konvencionalne”, navodi Nikola Fušer, potpredsednik kompanije Cosmébio. „Kako bi zadržali svoje ateste, svi proizvođači organske kozmetike imaju kontrole dva puta godišnje.”
5. Organski proizvodi su skupi i teško se nalaze
Ne. Oni su često mnogo jeftiniji od luksuzne kozmetike i nisu uvek mnogo skuplji od industrijske kozmetike. Mogu se naći u specijalizovanim prodavnicama, kao i na sajtovima za internet kupovinu, ali i u supermarketima gde su pojedini prodajni lanci razvili svoje linije proizvoda.
6. Skupoceni preparati su delotvorniji od organskih
„Ne”, kaže Lorens Vitner. „Visoka cena nije garancija za delotvornost niti kvalitet. S druge strane, odsanjati svoj san važan je element u kozmetici. Preparat koji lepo miriše, deluje savršeno na dodir, a pri tom lepo izgleda na lavabou, zaista može imati uspeha!”
7. Organska kozmetika ima kratak rok
Da, ali to ne znači da u organskim preparatima nema konzervansa. Kad ga u vašoj kremi ne bilo uopšte, u njoj bi se brzo razmnožile bakterije. Nekada su organski proizvodi mogli da se koriste u proseku tri meseca posle otvaranja. Danas uglavnom traju do šest meseci. Zahvaljujući pakovanju kojim se sprečava prodor vazduha, imaju rok trajanja koji je često duži od 36 meseci ukoliko ostanu hermetički zatvoreni.
8. Ako su organski, onda su hipoalergijski
Ne. Profesorka dermatologije Brižit Dreno tvrdi: „Biljni ekstrati sadrže antigene koji često izazivaju alergije, sami ili u kombinaciji sa UV-zracima (foto-alergija), zato morate biti prilično oprezni, naročito ako imate kožu koja je sklona alergijama.” Esencijalna ulja pogotovo izazivaju alergiju. Napomena „hipoalergijski” na preparatu nije usaglašena ni sa jednim propisanim kriterijumom: svaki proizvođač je tumači na svoj način.
9. Kozmetika ne prodire dublje u organizam
Da, prodire. Poput nikotina u flasterima za odvikavanje od pušenja, pojedini sastojci iz kozmetičkih proizvoda prodiru u organizam. „Potrebno je samo pet do trideset minuta da određena esencijalna ulja uđu krvotok”, naglašava Lorens Vitner. Štaviše, karmin i pasta za zube svakodnevno se pojavljuju u našem stomaku. Nema sumnje da kozmetiku treba pažljivo birati.
10. Organski preparati su bez parabena
Tačno. Upotreba ovih sintetičkih konzervanasa, za koje se misli da izazivaju brojne bolesti, zabranjena je u organskim formulama, što je slučaj sa gotovo svim potencijalno štetnim sintetičkim sastojcima. Ipak, sama činjenica da je proizvod organski ne znači i da je bezopasan.
11. Za moju bebu, organski preparat je obavezan
Da, ali… za vašu bebu, pravilo je jednostavno: što manje, to bolje. Ograničite upotrebu kozmetičkih preparata za mališane. Proizvodi za bebe ponekad sadrže supstance za koje se smatra da prave poremećaj u hormonalnom sistemu. Termini tako bezazleni poput „parfema”, „arome” ili „mirisa” mogu prikrivati ftalate ili sintetičko mošusno ulje čije dejstvo nije ispitano. Što se tiče esencijalnih ulja, ona često izazivaju alergije.
12. Ne postoje delotvorni organski preparati za sunčanje
Kad je sunce u pitanju, tu nema cenkanja: morate se zaštititi! Međutim, mogućnosti su ograničene: sintetički filtri su efikasni, ali mogu izazvati alergiju i negativno utiču na razvoj hormona kod dece i trudnica. Kad su fizički filtri u pitanju, naročito organska mineralna zaštita, oni ostavljaju beli sloj ili se pretvaraju u nano-čestice da bi se izbegao taj efekat! Srećom, od januara 2008. godine te nano-čestice su zabranjene u pojedinim organskim proizvodima. Zbog toga, kompletnu zaštitu (zaštitni faktor 50+) organskog porekla koja je lepa i delotvorna nije lako pronaći… Rešenje? Uzmite organsku kremu za sunčanje sa manjim zaštitnim faktorom a, kao i obično, ne zaboravite da je iznova nanosite. Kačketi i šeširi takođe su rešenje.
13. Ako je organsko, takođe je etičko i pravedno
Samo ponekad… Nalepnice o organskom proizvodu ne garantuju snabdevanje po pristojnim cenama za proizvođača, blizinu lokalnog snabdevača, odsustvo prekomerne ambalaže ili proizvodni proces u kome se vodi računa o ispuštanju ugljen-dioksida ili o očuvanju sredine. Pojedini proizvodi su ipak zaista besprekorni: u ovom slučaju, oni uglavnom stavljaju nekoliko oznaka na svoja pakovanja… Cosmos, buduća evropska nalepnica za organsku kozmetiku koja je trenutno u razvoju, treba takođe da sadrži i kriterijum o održivom razvoju.
*Lorens Vitner je autorka brojnih radova o kozmetici, među kojima je i knjiga U potrazi za najboljom kozmetikom 2011–2012. Ona je i autorka sajta www.observatoiredescosmetiques.com.