Foto: Kamran Aydinov
Uglavnom su ili pod pritiskom da se drže plana obroka koji im se ne sviđa ili se bore sa osećajem krivice i sramote ako se ne drže zacrtanog plana.
To je prava šteta, jer svi zaslužujemo da jedemo šta želimo i da u tome uživamo, a činjenica je da možemo da ostvarimo zacrtane ciljeve i na taj način.
Bolja ishrana ne mora da podrazumeva hranu koja vam se ne dopada, uz potajnu želju za parčetom torte. Takođe, ne bi ni trebalo da noću ležite budni i prebacujete sebi zato što jedete šta želite.
Možete da ostvarite svoje zacrtane ciljeve, a sve to dok jedete šta želite i uživate u svim vrstama hrane, uključujući i „grešnu“. Ništa nije „loša“ hrana, samo je pitanje šta su vaši lični prioriteti i izbori.
Evo kako da jedete šta želite, a da ujedno uspostavite ravnotežu koja vam odgovara u skladu sa izborom hrane, prioritetima i zacrtanim ciljevima.
Vi ste glavni
Prvo da raščistimo jedno: vi odlučujete kako ćete se hraniti. Ne neko sa interneta ili bilo ko drugi.
S obzirom na to da se o hrani mnogo priča, dosta ljudi sebe kvalifikuje kao „dobre“ ili „loše“. Slično tome, neke namirnice se opisuju kao „čudotvorne“, druge kao „lažne“, a niko ne kaže „jedite šta želite“.
Evo u čemu je stvar: izbor hrane nije ništa više ili manje od ličnih sklonosti, a vrednosni kvaliteti neke osobe nisu povezani sa tim izborima. Zato probajte da razmišljate o ostvarivanju zacrtanih ciljeva, i jedite šta želite sa tim na umu.
Na primer, da li vam je cilj da smršate? Rešite neki zdravstveni problem? Ili jednostavno uživate u hrani i životu? U zavisnosti od prioriteta, možete biti više ili manje strogi kad je reč o izboru hrane, ali svakako možete da jedete šta god vi poželite. Na primer, tu može da vam pomogne da zamislite fleksibilnost u ishrani kao jednu osu, na čijem jednom kraju je ograničenija ishrana, a na drugom potpuna fleksibilnost.
Zamislimo da pokušavate da rešite neki zdravstveni problem uz pomoć ishrane koju vam je doktor prepisao. U tom slučaju, veoma je korisno da se ograničite na određene namirnice kako biste ostvarili zacrtane ciljeve u vezi sa zdravljem. Ako želite da smršate, možda se koncentrišete se na stvaranje kalorijskog deficita, a time postajete svesni koliko kalorija unosite i možete da jedete šta želite u okviru tih granica.
Na kraju krajeva, hrana može da bude deo pozitivnog iskustva. Deljenje obroka ili poslastice sa drugima može da bude izuzetno zadovoljavajuće i zdravo, bez obzira na to da li jedete hranu koja možda ne važi za „zdravu“.
Zaključak: hrana nije „dobra“ ili „loša“ i na vama je da izaberete šta je najbolje za vas.
Kako u praksi izgleda „udovoljavanje“ sebi kada je hrana u pitanju? Evo primera:
„Sinoć sam večerala sladoled i belo vino. To je bio moj potpuno svestan izbor. Međutim, nisam završila porciju sladoleda i zaustavila sam se na jednoj čaši vina. Sladoled sam stavila u zamrzivač i vino ostavila za sutra. ,Osećala’ sam da mi je i jednog i drugog dovoljno i stala sam. Uopšte nisam osećala krivicu što za večeru nisam jela proteine, vlakna ili povrće. Bila sam potpuno zadovoljna svojim izborom da to uradim. I trenutno sam jako srećna i zadovoljna. Znam da ću se sutra probuditi željna hranljivog doručka“.
Izvor: https://www.girlsgonestrong.com/blog/nutrition/eat-whatever-you-want-get-results/
