Južna Afrika: Novi vinski svet

4

Južna Afrika: Novi vinski svet 1Foto: Beta/AP

Oni pokrivaju obližnje brežuljke, dajući zeleni kontrast ljubičastim vrhovima planina koje se nadnose nad njima. Tradicija vinogradarstva ovde nije duga, merena evropskim merilima. Vinograde su podigli francuski doseljenici, Hugenoti, koji su pobegli od verskih represalija u svojoj domovini. Prenoseći vinovu lozu u oblast južno od polutara, stvorili su „novi vinski svet“ na jugu Afrike, u tadašnjoj holandskoj koloniji Kejp.

Prestonica „novog vinskog sveta“ je Stelenboš, pedesetak kilometara istočno od Kejptauna. Osnovao ga je guverner Simon van der Stel, kada je 1679. godine krenuo u potragu za plodnom zemljom za nove doseljenike. Pored prve reke na koju je naišao i kojoj je dao prigodno ime „Prva reka“ (Eerste), osnovao je naselje i krenuo sa daljim kumovanjem: naselju i obližnjoj planini dao je svoje ime – Stelenboš. Zatim je zasadio hrastove, koji su i danas zaštitni znak ovog univerzitetskog grada.

Stelenboš i okolina poznati su po posebnom stilu gradnje kuća, mešavini lokalnog i holandskog, koji se zove Cape Dutch stil. Holanđani su gradili kuće koje će ih podsećati na zgrade u Amsterdamu: sa visokim polukružnim pročeljem, bogatom ornamentikom i rešetkastim prozorima, a lokalni uticaj doneo je krov od trske. Okrečene su u belo i obično imaju dva paralelna krila, spojena po sredini centralnim holom. Glavna crkva u Stelenbošu, „Majka crkva“ (Moederkerk) takođe je predstavnik ovog stila.

Mediteranska klima, obilje vode i pogodno šljunkovito tle dali su ono što Francuzi zovu: teroar, vinogradarsku oblast oko Stelenboša i susednog sela Franšhoeka. Upravo između njih nalazi se najpoznatija vinarija u regiji – Bošendal, sa reputacijom od kraja 17. veka.

Do vinarije, okružene vinogradima i specifičnom južnoafričkom florom, finbosom (fynbos), vodi aleja hrastova koja ističe njen tipičan stilski izgled. Degustaciona „sala“ – najoriginalnija koju sam video – nalazi se na otvorenom, u senci stoletnog hrasta.

Za smeštaj možete koristiti nekadašnju letnju kuću čuvenog kolonijaliste Sesila Roudsa, po kome su svojevremeno dve države nosile ime Rodezija (današnji Zimbabve i Zambija). Kuću je projektovao isto tako čuveni Sir Herbert Bejker, čije su zgrade, između ostalog, i one koje čine monumentalne centre Nju Delhija i Pretorije.

Ako vas odlično vino stimuliše na dalju degustaciju, možete se preseliti u vinariju Rastenberg, sagrađenu u istom stilu, sa parkovima i vodoskocima. Nazad prema Kejptaunu, svratite u najstariju vinariju, na obroncima čuvene „Planine stola“ (Table Mountain) – Konstanciju, u koju se napred pomenuti guverner Stel povukao u mirovinu. Na večeru možete u lokalni restoran, koji služi odreske od antilope, zebre i noja. Toplo vam preporučujem odrezak od krokodilovog repa, hrskav i sočan…

Original Article