Proizvođači su već u obavezi da posebno obeležavaju alergene u namirnicama, ali na policama i dalje ima najviše stare ambalaže.
Naime, proizvođačima je dat prelazni rok od 18 meseci da se u potpunosti prilagode novim pravilima, piše Politika 7. jula 2014. godine.
U nastavku možete pročitati koje greške najčešće se prave u deklarisanju namirnica i proizvoda koje svakodnevno viđamo na rafovima u supermarketima.
- Nepravilna upotreba izjave „bez holesterola“ – ne može stajati na proizvodu biljnog porekla.
- Ako na proizvodu stoji slika lešnika ili je rečima pomenut (ili bilo koji drugi sastojak) u spisku sastojaka mora stajati njegova količina u procentima.
- Ne bi trebalo isticati izjavi „bez GMO“ jer u Srbiji ne postoji ni proizvodnja ni prodaja genetski modifikovanih proizvoda.
- Izjave „bez aditiva“ na proizvodima koji sadrže aditive.
- Pretenciozne zdravstvene izjave – podiže imunitet, regeneriše jetru, poboljšava rad bubrega, smanjuje apetit… treba da se zamene odobrenim zdravstvenim izjavama koje imaju tačnu formulaciju i uslove pod kojim se mogu staviti na proizvod.
- Pogrešna upotreba izjave dijet i slike metra – ova kombinacija isključivo navodi potrošača da će konzumiranjem tog proizvoda smanjiti težinu. Za smanjenje telesne mase postoji odobrena zdravstvena izjava, a nosilac te zdravstvene izjave je biljno vlakno glukoman, tako da ona može stajati samo na proizvodu koji sadrži glukoman.
Ovde pročitajte tri načina kako naši trgovci varaju kupce.
