Kako smo jedva preživeli nedelju

6

Kuva i piše:
Milena Milićević

 

 

 


hrono-kuhinja-kuvar-ana-cubela

 

 

 

 

Zašto volite nedelju? Ako je volite. Iskreno odgovorite, ako ne ovako javno, onda u sebi.

Ja ne volim nedelju. Ali ne u bukvalnom smislu, zato što osećam neku netrpeljivost prema tom danu ili volim neki drugi, već iz sasvim jednostavnog razloga. Za mene je nedelja svaki onaj dan kada mogu sebi da priuštim razvlačenje, lagano smišljanje i spremanje doručka i duuugo uživanje u mom ritualu – ćutanju i ispijanju kafe. Kako radim posao u kome ne postoje vikendi, praznici, već samo dani kada se ne radi, odavno sam izgubila osećaj vikenda i nedeljnih jutara.

Pidžama celebration koji je za malo propao:

Volim jutra u kojima nema gledanja na sat. Čak i ako ustajem rano, papa onako sanjivo i tromo palim svoj komp i tražim trening koji će me svojski razmrdati. Volim jutra u kojima gledam draga lica u miru i tišini. Bez mnog priče. Volim jutra u kojima se kuhinjom šire mirisi doma. Volim postavljen sto sa dva tanjira, kada pored mene sedi moja mama. Volim jutra kada iz praznog frižidera polako stvorim ukusnu čaroliju, koju muški deo dvojca, mljakajući i bez mnogo reči pojede.

Volim čak i ona jutra koja mi nedozvoljavaju duže spavanje i kada alarm zvoni na uzbunu jer me tamo, na drugom kraju grada, čeka ekipa, spremna za mućkanje, pečenje, muljanje i mljackanje. To su one nedelje rezervisane za Pidžama party, u kojima mi je prva pomisao Ana, koja cupka i nešto mi zvoca, jer, kaže, tako mi pokazuje da me voli.

Poručite knjigu “Posna hrono kuhinja”: Ideje za post, za vegeterijance, za one koji uz meso žele i nove ukuse

 

Ovog jutra sve je bilo drugačije. Alarm nije zvonio. Ja sam bila u drugom gradu, mada sudeći prema kilometraži, kao i da nisam. we Ana se uspavala. Stižem, letim, trčim…zaboravljam da ponesem neke namirnice. Ana u poslednjem trenutku stiže u nabavku. Ja trčeći ulećem u stan. Treba da krenemo za 10 minuta. Planirani doručak je nemoguće spremiti, jer nemamo potrebne namirnice. Bilo je tu još nekoliko propratnih dešavanja, koje samo žene mogu da razumeju, ali…konačno krećemo. Koji minut kasnije, ali počele smo..

Ana je umesila testo, ono čarobno, čudotvorno, ono koje se lako mesi i svakako najvažnije uvek uspeva. Već vam je objavila recept :

Začinjene pločice i štapići

Ja sam bila zadužena za muljanje. Kada imate sir, imate i pola doručka. Ali tu smo da delimo ideje, a jedna od neprevaziđenih je sirni namaz sa susamom

  • Sir
  • susam
  • so
  • suva ljuta paprika
  • maslinovo ulje

Susam prepecite na tiganju, ali vodite računa da ne pregori, jer ada postaje gorak. U činiji viljuškom izmesite sir. Mi smo koristile fetu, ali vi možete bilo koji mladi, recimo sremski ili švapski sir, može i neki stariji. Dodajte susam i dobro izmešajte. Možete da posolite ako sir nije preslan. Mi volimo ljuto, papa sam izdrobila suvu ljutu papriku. Dodajte dve do tri kašike maslinovog ulja i ponovo izmešajte. Ako volite ređe, dodajte i malo kisele vode. U ovaj sirni namaz možete da dodate i neke suve trave i beli luk u prahu. Mi nismo ništa dodavale, jer smo imale još dva sirna namaza, papa smo htele da ovaj bude neutralan.

Uskoro i recepti da sirni namaz sa pečenim belim lukom i sirni namaz sa dve vrste paprika i peršunom.

Ovaj nedeljni pidžama celebration doručak je dokaz da oni dani koje bi najrađe prespavali zbog haotičnosti i stresa, mogu da se završe itekako veselo i slasno. Mi smo super doručkovale, a posle smo se uz jutarnju kafu site ismejale haotičnom početu dana. Budite uz drage ljude i prijatelje i sve će biti lepše i lakše. Volite svaki dan u kome jutra mirišu na ljubav.

Ove nedelje bilo drgačije. Iako su se neki uspavali.

Rođendanski Pidžama party. Doručak za petnaestoro i ručak:

Article source: http://hronokuhinja.rs/kako-smo-jedva-preziveli-nedelju/