Kanarska ostrva (2): Dugo čuvana španska tajna

Kanarska ostrva (2): Dugo čuvana španska tajna 1Foto: Pixabay/Leonid Radashkovsky

Starosedeoci kanarskog arhipelaga su Guanči ili Guančosi – visoki ljudi svetlih očiju i bele kože.

Njihovo poreklo nije potpuno dokazano, ali se pretpostavlja da su berberskog porekla i da su naselili ova ostrva oko 1.000 godine pre nove ere. Za njima su ostale i manje kamene piramide (na fotografiji).

Pre 500 godina španski osvajač Alonzo Fernandez de Lugo ušao je sa svojom flotom u zaliv Anjaza (današnja luka Santa Kruz).

Od kraljevske kuće je dobio naređenje da osvoji poslednje utočište domorodaca Kanarskog arhipelaga. Međutim, niko nije računao da će se oni boriti za svoju teritoriju i pritom pokazati izuzetnu hrabrost i smelost.

Benkomo, kralj Orotave – najmoćniji od svih devet kraljeva, žestokim napadom potisnuo je napadače i saterao ih u zaliv Acenteho.

Tom prilikom je poginulo 2.000 španskih vojnika, dok je njihov vojskovođa Alonzo Fernandez de Lugo bio ozbiljno ranjen.

Sve ovo se dogodilo 31. maja 1494. godine i od tada je ovo mesto nazvano La Matanca, što u prevodu znači pokolj.

Za uspomenu na istorijski događaj, danas se na tom mestu, pored autoputa, nalazi veliki kameni zid na kome su uklesani detalji te čuvene bitke.

Celom predstavom dominira slika Guančo ratnika u prirodnoj veličini, koji u ruci drži rog i svira pobedničku pesmu.

Godinu i po dana posle tog stravičnog događaja narod Tenerifa doživljava još veću nesreću. Pojavila se kuga.

Harajući, desetkovala je domicilno stanovništvo tako da su 25. decembra 1495. godine španski osvajači sa lakoćom uspeli da pokore oslabljene i od bolesti izmrcvarene ostrvljane.

Genocid koji je izvršen nad Guančima dugo vremena se čuvao kao tajna.

Španci su čak poricali da se nešto slično i dogodilo. Pod režimom generala Franka bilo je zabranjeno i govoriti o tome.

Posle smrti generalove dogodio se obrt. Žrtve ne samo da su rehabilitovane već su imenima Guanča nazivane glavne ulice gradova i mesta na Arhipelagu.

Mnogobrojne porodice koje su pod diktaturom bile primorane da iz bezbednosnih razloga skrivaju svoja porekla i prezimena (primer za to je familija Oramas), danas sa ponosom ističe priču o svom pretku Huanu Oramasu koji je bio unuk kralja Doramas de Guanartema, koga su ubili Španci na Gran Kanariji.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Original Article

(Visited 3 times, 1 visits today)