Svakodnevno radeci na kompjuteru, verovatno niste ni svesni koliko puta napravite iste pokrete, narocito u radu sa mišem i tastaturom. Prilikom ovakvog rada dolazi do zamaranja zglobova (narocito zgloba korena šake) i mišica, ovaj zamor je uglavnom akutan, ali se vremenom može i akumulirati i preci u nešto opasnije.Strucnjaci su utvrdili, da mnogobrojna uzastopna ponavljanja malih – kratkih pokreta, mogu prouzrokovati povrede koje su povezane sa neodgovarajucim položajima tela i ruku dok radimo. Za ove povrede nema univerzalno prihvacenog naziva.
Ali, obzirom na to da se sastoje od više reci, uglavnom možete naici na skracenice. Na engleskom govornom podrucju koriste se: oštecenja zbog kumulativnih trauma (cumulative trauma disorders – CTD), jer je uzrok zbir štetnog delovanja ponavljajucih pokreta i nepravilnog položaja. Još jedan od cešcih grupnih naziva je i povreda zbog ponavljajuceg naprezanja (repetitive strain injury – RSI) ili poremecaji zbog ponavljanja pokreta (repetitive motion disorders – RMD), ali susrecu se i drugi: mišicno-koštani poremecaji izazvani radom (work related musculoskeletal disorders – WMSD), sindrom prenaprezanja vezan za rad (work related overuse injury, occupational overuse syndrome), ruka pisca (writer’s hand), itd.
Sve gore navedene povrede i oboljenja su razlicite mišicno-koštane promene prouzrokovane ponavljanjem odredenih pokreta i neodgovarajucim, prisilnim položajem tokom radnog vremena. Kod osoba koje rade na kompjuteru (kao vi, upravo sada), date promene mogu da se jave u rukama, laktovima, ramenima, vratu i ledima. Znakovi za uzbunu su: bol, utrnutost, trnci, bockanje i drugi razliciti neugodni osecaji. Pored navedenih znakova koji su na nivou osecaja, može doci i do raznih vrsta upala: crvenila i otoka, ukocenosti, bolnih tacaka, pa cak i depresije.
Kod nekih osoba koje pate od poremecaja izazvanih dugotrajnim radom nije moguce videti navedene znakove, ali oni ne mogu obavljati svoje redovne aktivnosti. Istovremeno, osobe koje boluju od ovih kumulativnih povreda, imaju odjednom više nabrojanih bolesti i oštecenja.
Sve ovo gore što smo naveli, nismo to uradili da bi vas uplašili, vec samo da bi vas upozorili na moguce posledice nepravilnih položaja pri radu. U sledecem prilogu cemo vam predstaviti neke smernice i predloge kako da izbegnete kumulativne kompjuterske povrede i oštecenja.
Verovatno jedan od najvecih problema predstavlja ergonomija tastature, jer se one najviše koriste, pa najveci broj oboljenja dolazi od ovog ulaznog uredaja. Pri radu na standardnim tastaturama, potrebno je izvrnuti i izviti ruke u položaje koji nisu prirodni (ergonomski), što dovodi do naprezanja zglobova ruku. Na svu srecu, postoje mere koje možete da preduzmete da bi izbegli rizik. Pri kucanju, trudite se da opustite prste i da što manje izvijate šake, preporuka je i da ne podižete nožice ispod tastatura jer mogu da dovedu do još oštrijih uglova izvijanja prilikom dopiranja prstiju do spoljnih tastera.
Pri radu pokušajte da što cešce odmarate ruke u krilu, umesto da ih držite na tastaturi dok ne kucate.U slucaju, da vec imate neke bolove i peckanja u prstima i zglobovima, potražite strucnu lekarsku pomoc. Da napomenemo da postoje i tastature koje su ergonomski projektovane, i koje su podeljene na dva dela radi prilagodavanja što prirodnom položaju ruku, tj. dovode zglobove ruku u neutralan položaj.
Sledeci problem koji može da izazove poremecaje, je oslanjanje ruku na sto ili neki oslonac. Korišcenje oslonca (kojih ima mnogo na tržištu) cini veliko olakšanje, ali istovremeno ako ga redovno koristite, može da poveca rizik. U cemu je stvar? Dok kucate, bez obzira da li koristite oslonac ili samo sto, vi naslanjate ruke na zglobove i tako ih dodatno opterecujete. Strucnjaci preporucuju da se uopšte ne naslanjate dok kucate, a da vam istovremeno ruke slobodno i opušteno leže iznad tastature.
Osim tastature, probleme pri radu mogu da izazovu i: neodgovarajuce sedište (stolica, fotelja), nepravilno osvetljenje, loše postavljen monitor u odnosu na glavu itd. Što se tice svetlosti, izbegavajte da bilo kakva svetlost pada na ekran monitora, jer cete tada povecavati kontrast i osvetljenje samog ekrana, što može dovesti do zamaranja ociju. Sedište treba da bude podešljivo da bi mogli da podesite pravilan položaj i visinu. Pri ovome, kada kucate, izbegavajte da oslanjate laktove na oslonce ruku stolice, i kicmu držite pravo. Monitor bi trebalo da bude najmanje 40 cm udaljen od ociju, ali ne i previše zbog naprezanja ociju, pri tome treba da bude postavljen u visini ociju. Vertikalno osvežavanje ekrana treba da bude najmanje 80 Hz.
Sve u svemu, ako samo povremeno koristite racunar, ne treba da se brinete, ali ako ga svakodnevno, intenzivno koristite, postoji realna opasnost od povreda. Trudite se da uvek obratite pažnju na to kako sedite, u kom položaju držite ruke i preduzimajte mere predostrožnosti.
