Foto: Branko Vasiljević
Na putovanju oko sveta, jedrenjak Bigl, kojim je putovao Čarl Darvin, ukotvio se u Patagoniji, na ušću reke Santa Kruz u Atlantik. Kapetan Fic Roj poveo je malu ekspediciju u unutrašnjost, uz reku. Darvin piše u svom dnevniku da je okolina bila pusta, sa niskom travom, zakržljalim drvećem i bodljikavim žbunjem, „krajnje neinteresantna“.
Prevalili su put od dve stotine kilometara, u daljini „sa žalošću“ osmotrili Ande i vratili se na brod. Da su produžili još sto kilometara, našli bi da reka ističe iz najvećeg argentinskog jezera, Lago Argentino, koje prodire u dubinu Anda.
Jezero se formira od glečera koji se spuštaju sa prostranog Patagonskog ledenog polja, treće najveće svetske ledene mase, posle Antarktika i Grenland. Kapetan Fic Roj je ipak nagrađen, jer je najviši vrh u oblasti lednika dobio njegovo ime zaslugom argentinskog istraživača ovih krajeva, Fransiska Morena, koji je nadenuo ime i jezeru.
Ka glečerima na obodima Lago Argentino Uroš i ja smo krenuli iz Buenos Ajresa.
Oblast argentinskih glečera je nacionalni park i najbliži gradić iz koga se u njih stiže je Kalafate, na južnoj obali Lago Argentino. Pejsaž Patagonije, viđen iz aviona, nije se promenio od Darvinovog vremena – prostrana stepa, u zimskom periodu pokrivena osušenom travom, sa niskim šljunkovitim brdima i mestimičnim nanosima snega, koje oštar patagonijski vetar nije uspeo da raznese.
Jedina razlika su raštrkani rančevi (estancije), koji su ogradili ogromne delove stepe, proizvod naseljavanja Patagonije početkom dvadesetog veka. Tada je i formiran Kalafate, kao otkupna stanica vune. Danas ima dvadesetak hiljada stanovnika, nekoliko ulica i razbacane drvene kuće po okolini.
