Lekovi bi u budućnosti mogli da izgledaju potpuno drugačije nego danas

pixabay.com

Naučnici rade na sićušnim veštačkim oblicima života koji imaju potencijal za borbu protiv bolesti i stvaranje prilagođenih virusnih vakcina.

Naučnici sa Univerziteta Južne Danske i Univerziteta Kent u SAD istražuju razvoj veštačkih oblika života koji bi se mogli koristiti kao lekovi u borbi protiv bolesti. Te hibridne tvorevine, sastavljene od DNK i proteina, mogle bi da naprave revoluciju u zdravstvenoj zaštiti ciljanjem na specifične bolesti, od isporuke lekova do jačanja imunoloških odgovora tela.

Čenguang Lou, biotehnolog sa Univerziteta Južne Danske, zamišlja svet u kome ovi projektovani biobotovi deluju kao branioci od uzročnika bolesti kojima nedostaju prirodni protivnici. Ti veštački saveznici, dizajnirani kao virusi, bakterije i ćelije, mogli bi da postanu strašni neprijatelji upornim i otpornim patogenima. Studija vezana za to objavljena je u časopisu “Cell Reports Physical Science”.

– U prirodi većina organizama ima prirodne neprijatelje, ali ne svi. Na primer, neki virusi koji uzrokuju bolesti nemaju prirodnog neprijatelja. Bio bi logičan korak stvoriti veštački oblik života koji bi im mogao postati neprijatelj – objašnjava Lou.

Temelj ovih revolucionarnih veštačkih oblika života leži u sprezi peptida i DNK, molekulu koja spaja preciznost DNK u kodiranju sa svestranošću peptida u manipulisanju hemijskim okruženjima. Iako još uvek postoji dug put do stvaranja tih biobotova, potencijal se proteže izvan borbe protiv bolesti, sve do razvoja prilagođenih virusnih vakcina. Lou ističe da bi veštačka virusna vakcina mogla da postane stvarnost u narednoj deceniji.

– Veštačka virusna vakcina mogla bi da bude udaljena oko 10 godina. Sa znanjem koje imamo, u načelu nema prepreka za proizvodnju veštačkih ćelijskih organizama u budućnosti – kaže Lou.

Široka primena

Fuzija DNK i peptida takođe je dala izvanredne primene u području nanotehnologije. Ti hibridni biomolekuli iskorišćeni su za konstruisanje nanomašina koje mogu da manipulišu ćelijskim membranama. Ta inovacija otvara vrata preciznim reakcijama imunološkog sistema i poboljšanoj dijagnostici za različita zdravstvena stanja, piše “Sajens alert”.

Iako je navedeno područje istraživanja relativno novo, odnosno pojavilo se tek u prošloj deceniji, sposobnost inženjeringa prilagodljivih molekula koji se mogu fino kontrolisati obećava mnoštvo mogućnosti. Dok naučnici nastavljaju da usavršavaju tehnike uređivanja DNK i istražuju potencijal hibridnih biomolekula, budućnost medicine je spremna za revolucionarne transformacije.

Read More