Napredovanjem medicine znatno je produžen životni vek pa tako ljudi danas žive gotovo dvostruko duže nego pre 2 ili 3 stotine godina. Tome je doprinelo poboljšanje opštih uslova života i ishrane, iskorjenjivanje zaraznih bolesti, bolje poznavanje antamije i fiziologije ljudskog organizma, kao i patoloških procesa bolesti.
Starenje je još uvijek neizbežan deo života, a podložan mu je čitav organizam. Tokom vremena dolazi do zamora i promene različitih tkiva i organa, pa tako ni oči nisu pošteđene.
U središnjem delu mrežnjače nalazi se struktura poznata pod nazivom macula lutea ili žuta pega. Zbog svoga položaja ona predstavlja mesto najjasnijeg i najoštrijeg vida, a odgovorna je i za doživljaj boja. Istovremeno, direktno je izložena i najvećoj količini svetla koje nam je neophodno da bismo mogli da vidi, ali koje ujedno i oksidacijski oštećuje ćelije i na taj način doprinosi njihovom ubrzanom starenju i propadanju.
Pušenje, alkohol, dugotrajno izlaganje suncu, arterioskleroza i neki metabolički poremećaji (šećerna bolest, povišene vrednosti masnoća u krvi) dodatno pogoršavaju propadanje ćelija makule, pa se vremenom razvija ireverzibilno oboljenje – staračka makularna degeneracija. To je bolest progresivna toka, za koju do danas nije pronađen lek, a jednom oštećene ćelije se više ne mogu obnoviti. Ona je jedan od glavnih uzroka stečene slepoće.
Bolest napreduje postepeno i često promene traju godinama pre nego što postanemo svesni da sa vidom nešto nije u redu. U početku rubovi predmeta više nisu ravni –iskrivljenih su kontura, dok središnji deo vidnog polja postaje sve mutniji. Vidnim poljem su razasute mrlje različite veličine, svakim se danom vid sve više pogoršava i gubi se sposobnost razlikovanja boja. Posle nekog vremena vidnim poljem dominira ružna crna mrlja .
Makularna degeneracija je upravo porastom udela starijeg stanovništva postala izrazito aktuelan problem. Prema nekim istraživanjima od nje boluje čak 20% osoba starijih od 65 godina, da bi taj broj dosegao čak 37% u starosnoj grupi iznad 75 godina. Žene obolijevaju čak dva puta češće, a i nasleđe igra veliku ulogu. Osobe svetlijeg tena i svetlih očiju znatno češće obolijevaju .
Ljudski organizam je evolucijom razvio odbrambene mehanizme koji ga štite od takvih oštećenja, a jedan od njih je i žuti karotenoidni pigment lutein. Lutein je antioksidans koji filtrira plavi deo svetlosnog spektra (taj deo spektra osobito doprinosi oksidacijskom oštećenju), pa je stoga u najvećim koncentracijama prisutan u koži i makuli oka (koja je upravo zahvaljujući njemu i dobila naziv žuta pega). Zbog svojih antioksidacionih svojstava, lutein ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja očiju, i održavanju oštrine vida. Ljudski organizam ga ne može sam sintetizovati, pa ga moramo unositi hranom ili putem suplemenata. Zeleno lisnato povrće (špinat, kelj, blitva) sadrži najveće količine tog odbrambenog pigmenta, kao i voće karakteristične naranđaste boje (kajsije, breskve).
Uobičajenom ishranom unosimo svega 2.5 mg luteina na dan. Ta količina nije ni izdaleka dovoljna da se osigura delotvorna zaštita od polaganog, tihog propadanja makule. Naima, uočeno je da tek količina od najmanje 6 mg luteina na dan pruža mogućnost prevencije propadanja makule.
Nekoliko studija pokazalo je da unos visokih doza (1000 mg/dan) vitamina C može spriječiti razvoj .
