Canon 700 D
Kuva i piše:
Ana Ćubela
Pica Kaprićoza je možda najpoznatija na svetu, ali je pica Margarita ona koja je ušla u istoriju.
Prvi put je napravljena 1889. godine u Italiji. Legenda kaže da je pica majstor Rafael Espozito je napravio tri pice u čast kraljice Margarite koja je boravila u Italiji. A njoj se navodno najviše dopala ona koja je bila sastavljena u bojama italijanske zastave. Napravljena je samo od paradajz sosa (crveno), bosiljka (zeleno) i sira (belo). I tako je ostalo ime koje i danas možete da vidite u svim picerijama sveta.
Kao podlogu sam iskoristila tortilju koju sam juče pravila. Pogledajte recept.
Testo, naravno već ispečeno, namazala sam sa paradajz sosom u koji sam umešala malo morske soli i origana. Preko sam narendala gaudu, i to dosta. Ako pratite pravila restrikcije možete da stavite svežu mocarelu. Nisam imala bosiljak, pa sam dodala zelene masline. Po vrhu sira sam stavila malo čilija, da me razbudi.
Picu sam stavila na pak papir pa u pleh. Pleh sam stavila blizu gornjeg grejača u rerni i samo sam njega uključila na 250 stepeni da se sir brzo otopi. Ako su vam grejači baš jaki, smanjite temperaturu i gledajte da vam sir ne pregori. Papir sigurno hoće.
Inače, istorija pice vuče korene iz baš davnih dana. Nešto slično današnjoj pici moglo je da se nađe i kod antičkih Grka. Oni su tanke hlebove premazivali maslinovim uljem, začinima i sirom. Navodno se jela i u Persiji. Postoji podatak da su vojnici kralja Daria pred bitku jeli njihov tanak hleb (flatbread) sa sirom i urmama.
Meni je bitno da testo uvek bude tanko i hrskavo. A fil već po želji i mogućnostima. Mada ovako jednostavnu picu, a`la Margarita najviše volim.
