Vino je namirnica koja sadrži alkohol, ali ne spada u lekove, a još manje je univerzalan lek koji otklanja sve probleme. Cinjenica je da vino, kao ekstrakt grožda, sadrži sve prirodne materije koje se uspješno mogu izdvajati u cistom stanju. Opna crnog grožda obiluje fenolnim materijama koje mu daju boju i ukus a nama zdravlje. Ima ih i u vinu – što je tamnije i gušce, to je zdravije. Korisne su 1 do 3 caše crnog vina dnevno, jer cuvaju zdravlje i produžavaju život, dok ispijanje vecih kolicina izaziva suprotane efekte.
Novija istraživanja su pokazala jako dejstvo fenolnih materija iz vina (onih koje mu daju gorak i opor ukus), a medu kojima se isticu kvercetin i njegovi srodnici flavonoidi. Napokon je otkriven i resveratrol, za koji je eksperimentalno dokazano da usporava zgrušavanje krvi. Istraživaci sa Univerziteta u Viskonsinu i Dejvis u Kaliforniji definitivno su potvrdili da antioksidansi, odnosno flavonoidi iz crnog vina sprecavaju oksidaciju lošeg holesterola što znacajno usporava taloženje masnih naslaga na zidovima arterija.
Zakljucak iz više studija je da redovno konzumiranje crnog vina (1-2 caše dnevno) podiže antioksidacijsku aktivnost krvi i sprecava zgrušavanje (agregaciju) krvnih plocica što je samo po sebi dovoljno da do srcanog udara ne dode. Kod toga etanol služi kao topitelj. Ipak treba odmah reci da vino nije jedini izvor flavonoida. Tu je pre svega zeleni i crni caj!
1992. godine su istraživaci sa Harvarda ukljucili crno vino medu 8 proverenih nacina zaštite od bolesti srca i krvnih sudova.
Francuz dr Serge Renaud iz Lyona s svojom studijom koja je kasnije dobila popularni naziv “francuski paradoks”, se poslužio podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO) o korelaciji izmedu potrošnje mleka i i pojavi koronarnih bolesti aludirajuci na mlecnu mast kao uzrok. Ali, neki francuski gradovi imali su vrlo visoku potrošnju mleka a stanovništvo ipak nije oboljevalo od koronarne bolesti! Objašnjenje? Tamo se svakodnevno konzumira crno vino!
Premda su se nakon francuske teze javili strucnjaci iz više zemalja spominjuci da se iza toga krije notorna cinjenica za alkohol koja se od ranije znala tj. da 20-30 grama alkohola dnevno može reducirati rizik od srcnog udara za 40%. Renaud sa saradnicima je uspeo dokazati da u crnom vinu postoji aktivni cinioc polifenolnog tipa koji ima jako antioksidacijsko djelovanje a nazvan je Rasveratrol. Nacin djelovanja alkohola iz vina (i ostalih pica) i rasveratrola se bitno razlikuju, dok prvi deluje na naslage da se ne lepe medusobno, što znaci da sprecava grušanje, drugi deluje na nivou ćelije sprecavajuci njeno propadanje usled procesa oksidacije. Eksperimentalno je dokazano da rasveratrol koci razvitak tumora u sva 3 njena stadijuma.
Logicno bi bilo zakljuciti kako bi svakodnevno “napijanje” crnim vinom, potpuno zaštitilo coveka, ali kao što je bilo i mnogo puta ranije, takva logika ovde nije dobra, vino deluje samo u dozama 2-3 caše dnevno! Pijenje vina je jedno, a lecenje nešto sasvim drugo. Najbolja je mera da uz 3 dnevna obroka bude umesto vode caša crnog vina.
