Na zakazane preglede trenutno dolazi samo petina dijabetičara

2

Na zakazane preglede trenutno dolazi samo petina dijabetičara 1Prof. dr Teodora Beljić Živković Foto: N1

Ovo udruženje podseća da šećerna bolest danas predstavlja veliki zdravstveni problem, jer sve češće pogađa mlađe i radno aktivno stanovništvo.

Procenjuje se da u Srbiji od dijabetesa boluje oko 750.000 ljudi, odnosno svaki deseti stanovnik naše zemlje.

Najveći broj obolelih, oko 90 odsto, ima dijabetes tip 2, koji se javlja kao posledica savremenog, odnosno nezdravog načina života.

Ukoliko se ovim brojkama doda činjenica da još polovina pacijenata nema postavljenu dijagnozu dijabetesa, onda ne čudi podatak da je šećerna bolest peti vodeći uzrok smrti u Srbiji.

Lošu statistiku pogoršava epidemija korona virusa, koja je bacila senku na ostale hronične bolesti i pacijente koji od njih boluju, kao i na napore lekara da im, u vreme krize izazvane ovim virusom, posvete punu pažnju.

– Moramo da nađemo druge načine kako da ostanemo u kontaktu sa našim pacijentima kako bi mogli svoju bolest da drže pod kontrolom. Pod tim mislim na veće angažovanje medicinskih sestara, telemedicinu i elektronske konsultacije, koje bi trebalo i zakonski odobriti, jer je svuda u svetu to standard. Ukoliko epidemija potraje, pacijenti neće moći da dolaze na preglede kod doktora kao što su navikli. Zbog toga mi sada nemamo pravu sliku šta se dešava sa šećernom bolešću, niti znamo u kakvom su nam stanju pacijenti, objašnjava dr Beljić Živković.

Dodatni problem u svemu ovome predstavlja činjenica da su pacijenti sa dijabetesom u dvostruko većem riziku od razvoja kardiovaskularnih i bubrežnih oboljenja, što dodatno pogoršava njihovu prognozu i očekivanu dužinu života.

Srčana slabost se javlja kao najranija komplikacija kod dijabetesa i to već u prvih pet godina od postavljanja dijagnoze dijabetesa kod 70 odsto obolelih.

Međutim, žalosna statistika govori da je smrtni ishod neizbežan kod gotovo 90 odsto ovih pacijenata već nakon pet godina.

Takođe, podaci pokazuju i da je preko 40 odsto pacijenata na dijalizi upravo zbog dijabetesa.

– Lečenje pacijenata sa dijabetesom sada je promenjeno, u smislu da ako čovek sazna da ima šećernu bolest i ako ima bilo kakvo oboljenje srca ili rizik od prestanka rada bubrega, on dobija provereni lek, metformin, ali i novi iz grupe SGLT2 inhibitora. Cilj moderne terapije dijabetesa nije samo uspostavljanje adekvatnog nivoa šećera u krvi, već i smanjenje kardiovaskularnog rizika. Oboleli imaju visok rizik od razvoja ateroskleroze i hipertenzije, a samim tim za popuštanje srca i bubrega, srčani i moždani udar, kaže prof. dr Beljić Živković.

Poslednjih godina sve je intenzivnija veza između dijabetologa, kardiologa i nefrologa u lečenju pacijenata od ovih bolesti, jer više terapijskih protokola koji su razvijani kao i lekovi za šećernu bolest su pokazali da i te kako popravljaju srčanu slabost i bubrežnu funkciju.

Upravo iz tog razloga sprovedena je velika studija o lečenju obolelih od šećerne bolesti koji uz to imaju srčanu i bubrežnu slabost, a rezultati su nedavno predstavljeni na Evropskom kongresu kardiologa.

– Ono što je važno jeste to da smo iz zone prevencije ušli u zonu aktivnog lečenja. Sada smo u stanju da sprečimo neke dugoročne komplikacije, smanjimo rizik za njihov nastanak, ali i da pomognemo ljudima koji nemaju dijabetes da smanje rizik od javljanja ove bolesti . Trajanje dijabetesa duže od 10 godina kvalifikuje bolesnika za kategoriju visokog kardiovaskularnog rizika što podiže prag terapijskih ciljeva za redukciju nivoa štetnih masnoća u krvi (LDL-holesterola) i arterijske hipertenzije. Dijabetičari kod kojih je potvrđena neka od kardiovaskularnih komplikacija se klasifikuju u grupu sa veoma visokim kardiovaskularnim rizikom, ističe prof. dr Arsen Ristić, kardiolog i pomoćnik direktorka Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije.

Čak i kada je dijabetes jedini faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, nastavlja prof. dr Ristić, to je dovoljno da se indikuje preventivna terapija statinima, SGLT2 inhibitorima i drugim lekovima koji smanjuju kardiovaskularni rizik.

– Šira dostupnost SGLT2 blokatora bi značajno smanjila potrebe za ponovne prijeme na bolničko lečenje pacijenata sa srčanom slabošću i dijabetesom, ali i omogućila značajno bolji kvalitet života i duže preživljavanje. Jedini problem, koji otežava da veći broj pacijenata oseti koristi ovih lekova, je što oni u našoj zemlji nisu dostupni o trošku osiguranja, za razliku od svih evropskih zemalja, uključujući i većinu zemalja u našem okruženju, zaključuje prof. dr Ristić.

Novo online savetovanje 22. septembra

Dijabetološki savez Srbije, prepoznao je potrebu i značaj telemedicine, odnosno online savetovanja, pa je na početku pandemije Covid-19, pokrenula projekat „Poveži i podrži“, da pomogne osobama koje žive sa dijabetesom, da dobiju odgovore na pitanja koja ih zanimaju o bolesti, a da ne moraju da izlaze iz svog doma.

Putem video linka omogućena su predavanja i postavljanje pitanja endokrinolozima, a zatim i stručna i usmerena predavanja psihologa. Nakon 18 online savetovanja, očekuje se drugi ciklus već od 22. septembra.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

Učlani seOriginal Article