Foto: Filip Forkapić
Elem, pre početka takmičenja, za brojnu publiku je bila veoma upečatljiva parada traktora učesnika koja je dala posebnu draž. Traktori su bili okićeni nacionalnim zastavama i uz zvuke duvačkog orkestra kolona se pratila do demonstracionog polja. Takmičari su tokom defileja bili poimenično predstavljeni od strane voditelja programa, a oni su, pak, trubljenjem, ambledovanjem i mahanjem ruke iz kabine otpozdravljali brojnoj, razdraganoj publici. Duž trase, publika je razvila transparente podrške, uz bučno navijanje. Samo da ste osetili tu atmosferu koja se ne može u potpunosti opisati rečima. Pravo da vam kažem, osećao sam se kao da sam na svetskom prvenstvu u fudbalu.
Na demonstracionom polju, publika je veoma pažljivo i studiozno posmatrala rad takmičara. Na prvenstvu nije važno ko će prvi poorati dodeljenu parcelu, što bismo rekli “Ko će prvi proći kroz cilj”, nego ko je najkvalitetnije obradi prema brojnim propisanim parametrima, a koji ocenjuje međunarodni tim sudija. Samo da ste videli kako ljudi u publici međusobno stručno komentarišu i upoređuje rad orača, gde ukazuju na njihove greške i kako treba da ih u narednom prohodu otklone. Prosto ih ocenjuju očima.
Kao da sam imao šesto čulo, jer sam bio pored parcele na kojoj je orao budući svetski prvak u oranju, farmer Imon Trejsi iz Republike Irske i gde sam ga gledao. Kuriozitet je da je on pobedio u obema kategorijama i to kako u oranju na strnjštu tako i na travnjaku!
Možda će nekog čitaoca zainteresovati kojim se plugovima radilo? Ubedljivo su najviše korišćeni proizvođača “Kverneland”, a tek po neki “Lemken”, “Kuhn”, “Korsgaard” i “Dowdeswell”. Stekao se utisak kao da je reč o “Kverneland prvenstvu”.
Da je svetsko prvenstvo u oranju jedan veliki hepening, govore nam brojni i raznovrsni programi priređeni za publiku iz gotovo svih delova sveta, kao što su manifestacija “Hoenhajmski dan polja 2018.”, sa prikazom obrade zemljišta kroz vreme koja je bila začinjena demonstracijom oranja parnom garniturom, izložba oldtajmer traktora, utrakmica u oranju zaprežnim plugovima i prikaz najsavremenijih poljoprivrednih mašina jednog od glavnog sponzora prvenstva, čuvene nemačke kompanije “Lemken”. Da je za svakog bilo “mesta pod Suncem”, svedoči da je za mlađu publiku, a pre svega decu, bio odvojen prostor za igranje koji se sastojao iz lavirinta formiranog od kukuruza, slamnatog zamka, karusela i mnogih drugih atrakcija.
Pun utisaka i nadahnuća napustio sam Ajnzidel, mesto susreta prošlosti i sadašnjosti, starog i novog, napunivši baterije za nove profesionalne izazove i povratak u realnost, za obaveze koje me čekaju iz dvodnevnog sna. Mogu slobodno da kažem da sam bio svedok istorije. Treba reći i to da je Beograd pre tačno pedeset godina, davne 1969. na imanju PIK “Beograd” bio domaćin 16. Svetskog prvenstva u oranju.
