Krpelj – mala životinjica koje se retko setimo sve do trenutka kad ju pronademo na svome tielu. Bez obzira vadili ga sami ili ne vecina ljudi odlazi kod lekara s nelagodom. Negdje u pamcenju zabeležili smo da te male životinjice mogu izazvati opasnu bolest i javlja se pitanje – a šta sad? Rec je o lajmskoj bolesti.
Naime, da bi preživjeli krpelji sisajuu krv coveka ili životinje. Nemaju oci pa žrtvu detektiraju pomocu posebnog organa osjetljivog na vibracije, toplinu i koncentraciju ugljen dioksida. Žive u lišcu i zbunju visine do 1,5m pa su im deca ceste mete. Cak 75% uboda kod dece lokalizovano je u podrucju glave. Ubod krpelja je bezbolan.
Krpelj posle uboda moze da ostane cvrsto pripojen za kozu vise dana, dok se ne nasisa krvi.
Krpelj je u toku godine aktivan od ranog proleca do kasne jeseni, narocito u junu.
Procenjuje se da je u Beogradu oko 30% krpelja zarazeno bakterijom-spirohetom borelijom burgdorferi, koja izaziva lajmsku bolest. Prilikom hranjenja krpelj prenosi ovu spirohetu na svoju zrtvu.
Lajmska bolest je bakterijska sistemska zaraza koja napada ceo organizam, a posebno kozu, nervni sistem, zglobove i srce.
Lajmska bolest je otkrivena 1975. godine u gradu Lyme, drzava Konektikat, SAD, a danas se otkriva na svim podrucjima gde se nalaze krpelji zarazeni uzrocnikom ove bolesti. U nasoj zemlji prvi put je prepoznata na podrucju Beograda 1987. godine.
Erythema migrans
Kada krpelj zarazen boreliom burgdorferi ubode coveka, prvi znaci bolesti se javljaju posle prvog dana ili do mesec dana. Na mestu uboda krpelja javlja se makula (bubuljica) i prstenasto crvenilo (erythema migrans), koje se siri. To je siguran znak pocetne faze bolesti (I stadijum).
Istovremeno se moze javiti i povisena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u misicima i zglobovima. Lokalne limfne zlezde mogu takodje da budu uvecane i bolne. Ako se u pocetnoj fazi bolesti ne pristupi lecenju posle 6 do 8 nedelja i vise, moze doci do zapaljenja mozdanih opni ili nerava, zglobova, srcanog misica i drugih organa (II stadijum).
Ukoliko se ne pocne sa lecenjem lajmske bolesti u II stadijumu, posle deset meseci ili vise godina, moze da dodje do trajnog ostecenja zdravlja, invalidnosti i smanjenja radne sposobnosti (III stadijum).
Kako se zastititi od krpelja?
Zastita ljudi koji borave na zelenim povrsinama moze se ostvariti kosenjem trave i uredjenjem terena. Krpelj se moze uociti licnim pregledom koze i odece u toku i posle boravka na zelenim povrsinama.
Ako je doslo do uboda, odstranjivanje krpelja iz koze treba da se uradi bez cupanja, gnjecenja i kidanja.
Pre vadjenja krpelja ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva (etar, alkohol, benzin, ulja i dr).
Krpelja treba odstraniti pincetom, hvatanjem rilice (usni aparat) sto blize kozi, a posle odstranjivanja mesto uboda dezinfikovati. Ukoliko sami uspesno ne odstranite krpelja, ili rilica ostane u kozi, obavezno se obratite lekaru.
Mesto uboda krpelja mora da se posmatra do mesec dana. Pojava crvenila (erythema migrans) dokaz je zaraze uzrocnikom lajmske bolesti i mora da se leci.
1. Obavezno pregledati telo i odecu nakon boravka u prirodi.
2. Svi krpelji nisu zarazeni uzrocnikom lajmske bolesti.
3. Zarazena osoba ne prenosi infekciju na zdravu.
4. Lajmska bolest se leci ukoliko se otkrije na vreme!
