Nakon što otkriju trudnocu i odluce se na pobacaj gotovo polovina žena oseca znacajnu anksioznost, a petina je vrlo depresivna. Psihicki stres smanjuje se nakon pobacaja, ali trecina žena ipak ima emocionalne probleme nakon mesec dana. Žene koje se odluce na pobacaj pod vecim su stresom, depresivnije i anksioznije nego druge trudnice ili trudnice kojima preti spontani pobacaj, medutim dugorocno nemaju lošije psihicko stanje od žena koje su rodile dete.
Pobacaji se dogadaji u dogadati ce se. Stoga je razumevanje emocionalnog uticaja pobacaja na ženu vrlo važno za zdravstvo.
Kako se žena oseca pre pobacaja?
Psihicka patnja individualno je razlicita nakon što žena otkrije trudnocu i odluci se na pobacaj. Anksioznost, depresija i psihicki stres opisuju se kod razlicitog broja žena u tom razdoblju. Kvalitetne studije koje se fokusiraju iskljucivo na anksioznost i depresiju otkrivaju gotovo polovinu ankzioznih i petinu depresivnih žena pre abortusa. Istraživanja koja se bave širim definicijama psihološkog stresa nalaze 15-69% žena s psihickim patnjama. U poredjenju sa ženama koje planiraju da nastave trudnocu, žene koje sumnjaju i potvrde trudnocu i planiraju abortus imaju više negativnih i manje pozitivnih osecanja u tom razdoblju. Kako se pobacaj približava, žene su sve anksioznije i pod vecim stresom nego trudnice koje nastavljaju trudnocu ili im preti spontani pobacaj.
Kako se žena osjeca posle pobacaja?
Promene psihološkog stanja nakon pobacaja ne smeju se uporedjivati s onima pre pobacaja jer je to vreme najveceg stresa.
Istraživanja pokazuju kako je neposredno nakon pobacaja stepen anksioznosti znatno smanjenjen. Pojedini znanstvenici ovo objašnjavaju ocekivanjem boli tokom pobacaja, kad je pobacaj gotov više nema ocekivanja bola i neizvesnosti. Stepen depresije ipak ostaje nešto povišen.
Tokom sledeceg meseca psihicka patnja se znacajno smanjuje, medutim ne nestaje kod svih. To bi znacilo da stres prije pobacaja nije izazvan iskljucivo ocekivanjem bola. Brojna istraživanja potvrduju duže trajanje psihickog stresa koji se nastavlja i nakon prvih mesec dana posle pobacaja. Osecaj olakšanja prisutan je kod veceg broja žena, dok se osecaj krivice kod vecne polako gubi.
Pobacaj je nesumljivo traumatski dogadaj jer se kod žena opisuju i simptomi posttraumatskog stresa. Ti su simptomi ucestaliji pre pobacaja iz cega se može zakljuciti kako nije sam pobacaj traumatski stres vec i drugi cimbenici poput išcekivanja pobacaja i neplanirane trudnoce. Ako su žene svesne tokom pobacaja i tokom procesa vide mrtvi fetus, simptomi su intenzivniji.
Dugotrajne emocionalne posledice pobacaja
Istraživanja opste otkrivaju nizak stepen psihickog stresa zbog pobacaja u godinama koje slede. Iako vecina žena kaže kako ponekad razmišljaju o pobacaju i eventualnom ishodu života u slucaju da su nastavile trudnocu, svega tri posto žena o tome intenzivno razmišlja. Dve godine nakon pobacaja svega nekoliko postotaka žena ima simptome posttraumatskog stresa, a depresija se dve godine nakon pobacaja otkriva kod petine žena. Tu treba imati na umu kako više od petine žena navodi povremena depresivna razdoblja i pre trudnoce. Stepen samopouzdanja nakon pobacaja uporediv je sa samopouzdanjem žena koje su nastavile željenu ili neželjenu trudnocu.
Zakljucci
Kvalitetna istraživanja pokazuju smanjenje razine anksioznosti, depresije i opcenitog psihickog stresa u mesecima nakon pobacaja. O stepenu ovog smanjenja postoje nesuglasice jer sva istraživanja ne rezultiraju istim brojevima. Studije su složne u zakljucku kako mali broj žena ima psihicke posledice jednu do dve godine nakon pobacaja.
