Zova, kovčeg zdravlja
Po brojnim mitovima i verovanjima magijska biljka, zova ili bazga je izuzetno rasprostranjena na našim prostorima. Korišćena je još u drevnom Egiptu i antičkoj Grčkoj zbog svojih lekovitih svojstava a Hipokrat, otac medicine, nazvao ju je njegovim kovčegom zdravlja.
autor: mr ph. Nikola Kitanović
Zova se sadi u proleće ili u jesen, i već druge godine nakon sadnje redovno počinje da rađa sa preko 20 kg ploda po biljci. Cveta kasno – od maja do avgusta, i relativno je bezbedna od prolećnih mrazeva jer u periodu mirovanja podnosi temperature i do -29°C. Sazreva krajem avgusta i početkom septembra. Često je ima pored reka budući da zahteva veliku količinu vode, pogotovo tokom leta kada cveta a kada joj preti najveća opasnost od suša.
Lekovitost zove
Razlog zbog kog se o zovi mnogo priča jesu mnogobrojne supstance koja ona u sebi sadrži: karoten, vitamini A, B i C, antocijani, tanini, aminokiseline, glikozid rutin, organski pigmenti, hlorogenska kiselina.
Svi delovi biljke bogati su i m..
