PMS – predmenstrualni sindrom

297

Premenstrualni sindrom pretstavlja specifičnih skup fizioloških i psiholoških stanja, kao i promena raspoloženja a pojavljuje se u drugoj polovini menstrualnog ciklusa posle ovulacija i završava po prestanku menstroacije.

Najčešće promene u raspoloženju su nervoza, depresija praćena plakanjem, preterana osetljivost i promene raspoloženja od tuge do besa. Simptomi PMS-a mogu po jačini da varijaju od jednog do drugog menstroalnog ciklusa.

Najčešći fizički simptomi su osećaj umora i iscrpljenosti, nadutost trbuha i grudi, pojava akni, povećan apetit poremećaji spavanja od preterane pospanosti do nesanice.

Uzroci PMS-a su još uvek nepoznati delom zbog velikog i različitog broja simptoma i problema u postavljanju sigurne dijagnoze. Ni jedna od dosadašnjih teoija o uzrocima PMS-a nije naučno dokazana pa usled toga još ne postoji specifičan način njenog lečenja.

Među preovlađujućim teorijama su one koje smatraju da se simptomi PMS-a javljaju tako što hemijske promene posle ovulacije deluje na polne hormone, neurotransmitere i opoidne peptide. Smatra se da posle ovulacije dolazi do smanjenog stvaranja ženskih polnih hormona i da usled toga nastaju simptomi PMS-a ali ova teorija koja datira još od 1930-te još nije potvrđena.

Prema drugim teorijama promene u nivou polnih hormona posle ovulacije utiču na hemijska jedinjenja u mozgu usled čijih promena dolazi do promena raspoloženja. Eksperimentalno je dokazano da serotinin i triptofan koji funkcionišu kao neurotransmiteri u mozgu izazivaju simptome PMS-a i imaju veliki uticaj na raspoloženje i emocije.

Opoidni peptidi imaju neke osobine opijata i pretstavljaju hemijska jedinjenja koja u mozgu utiču na raspoloženje. Koncentracija ovih jedinjenja u tkivu mozga je direktno povezana sa intenzitetom stvaranja polnih hormona u jajnicima. Zbog genetskih razlika neke žene su osetljivije na hemijske promene u mozgu i imaju mnogo izraženije simptome PMS-a od drugih žena.

Smatra se da oko 80% žena oseća neke nelagodnosti koje predstavljaju simptome PMS-a a na sreću manji broj žena oko 10% ima izražene simptome koje ih remete u poslu i kvare odnose sa ljudima, utiču na životni stil.

Za utvrđivanje da li se radi o PMS-u najdelotvorniji je kalendar o datumima menstroacija i period po prestanku menstroacije kada žena nema nikakvih simptoma, ako se simptomi ne povlače ni u tom periodu onda je zaključak da se radi o PMS simptomima netačan ili pored PMS-a u pozadini postoji još neko oboljenje ili stanje.

Drugi nači da se tačnije utvrdi da li se radi o PMS simptomima je da se ženi prepišu lekovi koji zaustavljaju sve funkcije jajnika, u tom slučaju bi ovi lekovi doveli do nestanka svih simptoma.

Olakšanje simptoma je moguće kroz fizičke vežbe, promene u načinu ishrane i podršku porodice. Potrebno je izbegavati so, smanjiti unos kofeina, smanjen unos masnoća životinjskog porekla, unošenje mlečnih proizvoda sa smanjenom količinom masnoća. Žena bi trebalo da unosi više ugljenih hidrata, od minerala magnezijum i cink a od vitamina A, E i B6 vitamin.

Što se lekova tiče obično se koriste simptomatski lekovi kao što su diuretici, analgetici, oralna sredstva za kontracepciju, antidepresivi. Fizičke vežbe oslobađaju od nervne napetosti i anksioznosti pored toga što dobro deluju na opšte zdravlje.

Dobro je prepoznati kada se radi o simptomima PMS-a jer se izvesnim promenama u načinu života mogu uspešno kontrolisati bez lekova.