Foto: Z.S.M.
Većina pacijenata inficiranih koronavirusom oporavi se od bolesti posle dve do šest nedelja, a istraživanja pokazuju da između deset i trideset odsto osoba koje su preležale infekciju ima bar neki od više od 200 simptoma postkovida.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je takvo kliničko stanje definisala kao post akutni kovid, produženi ili dugi kovid (eng. long covid). Radi se o multisistemskoj bolesti koja može da traje od dva do šest meseci, a kod nekih pacijenata i skoro godinu dana.
Specijalista za plućne bolesti prim. dr Slavica Plavšić kaže za portal N1 da je i dalje nepoznato koliki je broj postkovid pacijenata u Srbiji.
„Ne postoji registar takvih bolesnika, kao ni specijalizovane ustanove za njihovo lečenje. Slučajevi se rešavaju pojedinačno i kako se ko snađe. Naravno, mnogo teže posledice ostaju kod onih pacijenata koji su imali teže oblike bolesti, koji su bolnički lečeni, a naročito kod onih koji su bili na respiratoru“, napominje dr Plavšić.
Međutim, postkovid sindrom mogu imati i pacijenti koji su imali veoma blag oblik bolesti, a posebno je zabrinjavajuće to što se može javiti i kod dece, dodaje sagovornica portala N1.
„Ne postoji nijedan sistem organa koji ne može biti zahvaćen postkovid simptomima. Neki se održavaju dugo, intenzivni su i mogu znatno da remete kvalitet života pacijenata. Nije poznato zašto se oporavak nekih ljudi produžava, a uzroci mogu da budu dugotrajna i ponavljana izloženost viremiji, kao i slab imuni odgovor organizma“, naglašava dr Plavšić.
Najčešće se javljaju opšti simptomi, koji mogu da traju mesecima: malaksalost i hronični umor koji se javlja i posle najmanjeg fizičkog napora, takozvani sindrom hroničnog umora. Tu su i povišena temperatura, gubitak čula mirisa i ukusa, oštećenje sluha, opadanje kose, različite i promenjive bolne senzacije (migrirajući bolovi), različiti kožni osipi i slično.
Najveći problemi javljaju se u respiratornom, kardiovaskularnom i centralnom nervnom sistemu. Neki od najznačajnijih simptoma i kliničkih znakova postkovid stanja su sledeći:
Respiratorni sistem
Kašalj, brzo zamaranje, bol u grudima, smanjen plućni kapacitet, plućna fibroza.
Kardiovaskularni sistem
Aritmije, palpitacije i tahikardija, visok krvni pritisak, perikardni izliv, srčana insuficijencija, miokardiopatija, miokarditis, koronarna bolest.
Neurološki i skeletno-mišićni sistem
Uporni bolovi u mišićima, kostima, zglobovima i kičmenom stubu, glavobolja, vrtoglavice sa mogućim gubitkom svesti i kao najteža komplikacija može se javiti i cerebrovaskularni insult (šlog) zbog oštećenja i posledično nastalih tromboza krvnih sudova.
Često dolazi i do zapaljenja tkiva oko kičmenih pršljenova koja su veoma bolna i dovode do jakih glavobolja i vrtoglavice.
Endokrinološki i metabolički poremećaji
Hiperglikemija i teža kontrola dijabetesa, poremećaji u radu štitne žlezde, poremećene vrednosti funkcija jetre, smanjena funkcija bubrega, gastrointestinalne tegobe.
Psihološki poremećaji
Kratkotrajni gubici pamćenja – nemogućnost da se zapamti nekoliko rečenica, teško pronalaženje reči, gubitak koncentracije, problemi sa učenjem, anksioznost, depresija, problemi sa snom i strah, posttraumatski sindrom, panična stanja.
Posebnu zabrinutost i strah kod postkovid pacijenata izaziva pojava takozvanih „mentalnih magli“. To je stanje koje pacijenti opisuju kao potpunu konfuznost i dezorijentisanost. Pretpostavlja se da dolazi do direktne invazije virusa na mozak, inflamacije i vaskularne povrede sa sekundarnom hipoksijom moždanog tkiva usled smanjenog dotoka kiseonika.
Kako vakcina protiv korona virusa utiče na postkovid
Prim. dr Slavica Plavšić ističe da je, pored lečenja od strane odgovarajućih specijalista, najbolji način da se ublaže ili uklone simptomi postkovida primanje vakcine protiv kovida.
„Vakcinacija se preporučuje osobama koje su prebolele kovid 19, mesec dana nakon prestanka simptoma, a slična preporuka važi i za pacijente sa postkovid sindromom. Znatan broj pacijenata prijavljuje vrlo dobre reakcije nakon vakcinacije u smislu: smanjenja osećaja zamora, smirivanje glavobolja, bolova u mišićima i zglobovima, povratak čula mirisa i ukusa, smanjenje ili prestanak opadanja kose i slično“, kaže dr Plavšić.
Naročitu pažnju trebalo bi obratiti na promene na plućima koje mogu da se prate na osnovu Rtg i CT pluća. Na skeneru pluća analizira se izmenjenost pluća po segmentima i nalaz se izražava brojčano kao pojedinačni i ukupni skor (maksimalno 25/25). Lakši oblik oštećenja pluća je kada je rezultat do 4/25. Ukoliko rezultat bude iznad 11/25 radi se o težem obliku koji zahteva bolničko lečenje.
Saveti i preporuke
Raditi redovne kontrole (laboratorija, posebno kontrola D-dimera, snimak pluća, EKG i ultrazvuk srca).
Uzimati vitamine koji poboljšavaju imunološki status: C, D, cink, selen.
Complex vitamina B u kombinaciji sa magnezijumom je koristan za one koji imaju neurološke i psihološke probleme i „mentalne magle“.
Preventivno uzimati aspirin minimum mesec dana.
Uzimati probiotike.
Lagane šetnje posle 10-15 dana, a fizička aktivnost se savetuje tek nakon nekoliko nedelja.
Vežbe disanja – respiratorna rehabilitacija.
Dr Plavšić: Srbija već ušla u sedmi talas korona virusa, epidemijom niko ne rukovodi
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
