Kuva i piše:
Marina Damjanović
Proseno brašno je zaista po ukusu slično kukuruznom, ali se ne dobija ista tekstura pečenog testa kao sa kukuruznim brašnom. Čini mi se da je malo suvlje. Korigujući početni recept više puta, došla sam do toga da proja kakvu pamtim od kuće treba ovako da se napravi sa prosenim brašnom.
Sastojci:
- 9 kašika prosenog brašna
- 3 kašike speltinog griza
- 2 manja jajeta
- 150 g sira
- 30g masti (oko 3 kašičice)
- 100 ml kisele vode
- 2 pune kašičice milerama/pavlake
- kašičica praška za pecivo
U činiji sam prvo umutila 2 jajeta. Dodala sam rastopljenu mast. Kada sam sipala brašno, ispalo je 150g. Moje kašike su manje. Sir sam namrvila posebno pa dodala u smesu. Koristila sam stari sir, konkretno sjenički, koji je masan i nisam ga preterano usitnila jer će se deo svakako rastopiti tokom pečenja. Ukoliko stavljate mladi sir, preporučila bih dodavanje malo više masti ili ulja. U posebnoj čaši sam razmutila mileram sa kiselom vodom, kako bih dobila nešto slično jogurtu, pa sam i to sipala u činiju. Na kraju sam sve promešala. Dobija se smesa koja nije ni preterano gusta ni preterano retka. Posolite po potrebi, sir koji koristim je dosta slan.
Smesu sam sipala u pleh obložen pek papirom i pekla u prethodno zagrejanoj rerni oko 30 minuta na 220 stepeni.
U restrikciji treba voditi računa da je ovo složeno jelo, te ga ne treba jesti često.
U naslovu stoji ’’projara’’, a sve vreme kroz tekst pišem ’’proja’’, neko će obratiti pažnju. Razlog je to što se u mojoj kući oduvek spremala ovakva proja, obavezno sa sirom, i veoma često sa nekim zelenišem (spanaćem, zeljem, blitvom).I tata je najveći majstor za proju koga poznajem. Znam da obično stoji tvrdnja da je proja ono najprostije jelo, samo brašno, voda, so, masnoća; a da su sve ostalo projare. Kako god da je zovemo, mnogi od nas ne vole kad je preterano suva. Ova se mrvi sasvim dovoljn, a opet pruža i onaj doživljaj topljenja u ustima. Nadam se da ćete uživati i da ćete se pronaći u receptu.
