Prolećni umor

69

Proleće je doba godine kada treba napuniti baterije i osloboditi telo od otrova i ponekog suvišnog kilograma. U proleće naše telo prolazi kroz proces detoksikacije ili eliminacije otrova, u kojem učestvuju organi kao što su debelo crevo, jetre, bubrezi, pluća, limfni čvorovi i kože. Otrovi modernog doba – zagađenje, hemikalije i druge otrovne materije – nakupljaju se uglavnom u masnom tkivu.

Kako zima posustaje, i naša ishrana trebala bi da bude laganija, a idealno bi bilo sprovesti pročišćavajuću kuru od nekoliko dana kako bi se organizam koliko-toliko oslobodio toksina nakupljenih od teške zimske hrane i premalo kretanja. Prolećna hrana bi u svakom slučaju trebala da bude sezonska, prilagođena podneblju u kome živite.

Od žitarica prednost dajte ječmu, prosu, heljdi i raži, a smanjite proizvode od belog pšeničnog brašna. Svakako bi trebalo što češće konzumirati povrće, posebno zeleno lisnato, prema mogućnostima začinjeno svežim korenom đumbira. Takođe, preporučljivo je, što je moguće više u jelovnik uključiti povrće poput rena, celera, cvekle, šargarepe, rotkvica, kelerabe – to su namirnice koje se tradicionalno opisuju kao moćni čistači jetre, bubrega i krvi. Kombinacija peršuna i celera služi kao prirodni diuretik, a posebno je učinkovita kod povišenog nivoa mokraćne kiseline.

Ekstrakt korena maslačka i čaj od sleza pomaže pri izlučivanju otpadnih materija iz bubrega, a biljka Uva ursi od koje se pravi tradicionalni uvin čaj odličan je diuretik i čistač urinarnog trakta.

Od voća odaberite jabuke, šipak i drugo sočno sveže, ali i suvo voće. Mlečni proizvodi neka budu malomasni, a crveno meso treba jesti što manje.

Izbor pravih namirnica ključ je uspeha, ali je isto tako važna i njihova pravilna kombinacija. Tako voće nikako nemojte jesti iza glavnog jela, već bar 2 sata posle.
Ono neka vam bude zaseban obrok. Isto tako, mleko nikako nemojte piti nakon mesnog ili ribljeg obroka, već ga kombinujte sa hlebm, zdravim kolačima i drugim žitaricama.

Osim pravilnog izbora namirnica i njihovog kombinovanja, bitna je i količina konzumirane hrane. Velik deo ljudi ne oseća refleks sitosti, već nakon obroka trpi težinu u želucu i celom telu, tromost i mentalnu tupost.

Ali baš suprotno, hrana je tu da se osećamo ispunjeni novom energijom, pa je treća stepenica u pravilnoj probavi i iskorištenju materija i adekvatna količina koja ne bi trebala prelaziti 2/3 ispunjenog želuca. Od toga, deo neka svakako bude voda koju u gutljajima možete ispijati tokom obroka.

Jedan sat pre i nakon jela ne treba piti nikakvu tečnost jer ona razređuje sokove za varenje i usporava varenje. To se pogotovo odnosi na hladnu tečnost koja je jedan od najvećih neprijatelja pravilnog varenja.

Vreme je za vitamine i minerale

Proleće je doba godine kada je našem imunološkom sistemu potrebna dodatna potpora. Mnogi od nas posežu za dodacima u ishrani, najčešće vitaminsko-mineralnim preparatima, kako bi se osigurali od potencijalnih prehrambenih propusta ili sa željom da se zaštite od bolesti.

Međutim, dodaci ishrani se ne smeju razmatrati kao zamena za uravnoteženu ishranu. Pažljivim osluškivanjem našeg tela i sami možemo najbolje pratiti signale koji nastaju zbog neadekvatne ishrane, stila života ili određenih zdravstvenih tegoba. Signali su slabljenji imunitet, učestale infekcijame, anemija, loš kvalitet kose, kože, noktiju, smanjeni apetit, grčevima mišića, umorom, slabosti, iscrpljenosti, potištenosti, nesanicom, sporim zaceljenjem rana.