Foto: EPA-EFE/ CLAUDIO PERI
„Vinski rat“ vodi se između Italije i Hrvatske – Italijani smatraju da proseko može biti samo jedan, dok Hrvati brane svoje vekovima staro dezertno vino prošek, objašnjavajući da ova vina nemaju veze jedna s drugim.
Kako prenosi Gardijan, Italija je istrajna u odluci da brani proseko po svaku cenu, nakon što je Hrvatska podnela zahtev Evropskoj komisiji za posebno priznanje prošeka.
Ovo je drugi put da Hrvatska radi na priznavanju zaštićenog statusa marke Evropske unije, nakon što je Italija uspela da zaustavi prvi pokušaj 2013. godine, uz obrazloženje da je naziv prošek previše sličan proseku.
Prema rečima hrvatskih vinara, ove dve reči zvuče slično, ali potrošači vrlo lako mogu da ih razlikuju.
Prošek, vino koje se pravi od suvog grožđa, nastao je u Dalmaciji, kojom je između 1420. i 1797. godine vladala Republika Venecija.
„Zato razmislite o tome. Glavni grad mog ostrva je nekada bila Venecija, tako da je ovo skoro kao da vodite bitku protiv Mlečana, a očigledno ćete naći sličnosti između dva jezika“, rekao je Ivo Duboković, proizvođač vina u Jelsi, na dalmatinskom ostrvu Hvar, dodavši da ukoliko biste pitali strance, 99 odsto njih bi smatralo da su to dve različite reči.
Ipak, nije sama reč problem, već i poreklo i proizvodnja ovog poznatog pića.
Proseko se pretežno proizvodi od grožđa tipa glera, proizvode ga tri konzorcijuma koji se protežu u devet italijanskih pokrajina u podnožju Alpa koje vijuga duž Jadranskog mora.
Godišnje se proizvode više od 550 miliona boca.
Prošek je, s druge strane, slatko vino proizvedeno u Dalmaciji od sušenog autohtonog hrvatskog grožđa, a može biti crno ili belo, objašnjava Radio Slobodna Evropa.
„Što se proizvoda tiče, prošek je sličan vin santu, a proseko belom vinu sa gaziranom vodom“, kaže Duboković. Proizvođači prošeka tvrde da njihovo vino ima tradiciju dužu od dve hiljade godina, a iako i proseko ima dugu istoriju, tek su tridesetih godina prošlog veka severoistočne italijanske regije označene kao italijanska područja za proizvodnju ovog pića.
Od 2009. godine, naziv proseko može se koristiti samo ako ga ovlasti konzorcijum proizvođača iz Treviza.
Predsednik Veneta Luka Zaja rekao je da se proseko „mora braniti na svakom nivou“. Kako kaže, proseko ima svoj identitet koji se uopšte ne može pobrkati, i „skandalozno je da Evropa dozvoljava da se takve procedure sprovode“.
U Koldiretiju, glavnom italijanskom udruženju poljoprivrednika, smatraju da je potez Hrvatske napad na prozvode napravljene u Italiji.
Ako je verovati rečima Ernesta Hemingveja, koji kaže da je vino „jedna od najcivilizovanijih stvari na svetu, najvažnija prirodna stvar u svetu koja je dovedena do savršenstva i nudi niz zadovoljstava i zahvalnosti za razliku od verovatno bilo koje druge čulne stvari“, onda i nije važno da li je proseko ili prošek.
Ipak, rokovi za prigovore i pritužbe pre konačne odluke Evropske komisije su u toku, a evrozastupnica Severne lige Mara Bizoto najavila je „ogorčenu borbu za kvalitet njihovog proseka i poslove hiljada ljudi“.
