Rino: Najveći mali grad na svetu

3

Rino: Najveći mali grad na svetu 1Foto: Branko Vasiljević

Jezička doskočica prati arhitekturu grada: razuđeno naselje niskih zgrada sa nekoliko visokih građevina u gradskom jezgru.

Rino je kockarski grad, postao pre Las Vegasa, i panoramu nadvisuju hoteli sa kazinima, koji turistima pružaju i mogućnost odmora u danonoćnoj potrazi za srećom.

Iskustvo ovog autora je da se u Pepermilu sa dvadeset dolara može igrati više sati, pre nego što ih konačno izgubite. Stari meštanin, čiji su preci došli iz naših krajeva u vreme zlatne groznice, objasnio mi je kako se jedino može dobiti: ako dobiješ dolar više nego što si uložio, zgrabi sve i – beži!

Pod ovom pretpostavkom, imao bih vremena da obiđem grad i okolinu. Rino svoj nastanak duguje gradnji železnice, koja je tu prošla povezujući obale Amerike. Graditelji su imali pravo da daju nazive naseljima, pa je on dobio je ime po generalu palom u građanskom ratu.

Najpoznatija zgrada u gradu je Okružni sud – Rino je bio poznat kao „grad razvoda“, mesto sa najlakšim razvodom u Americi; dovoljno je da budete njegov žitelj šest nedelja. Ovu mogućnost najviše su koristile supruge; popularna ilustracija njihove sreće bila je da posle izlaska iz sudnice poljube stub na ulazu, a onda da bace prsten u reku pored suda.

Navedenu mogućnost koristili su i muževi: Frenk Sinatra, da bi oženio Avu Gardner, pa književnik Artur Miler sa Merilin Monro. Merilin je kasnije u Rinu snimila film „Neprilagođeni“ po Milerovom scenariju, a uz Klerka Gebla i Montgomeri Klifta.

Kroz Rino teče reka Traki, koja ističe iz jezera Taho a uliva se u Piramidno jezero. Prvo je izuzetno slikovito, bistro i okruženo šumovitom Sijera Nevadom; posebno mesto za selfije je Smaragdni zaliv. Do Piramidnog jezera dolazi se kroz pustinjski predeo i rezervat Pajute plemena. Tu selfije otežava vetar, koji vitla velike busene kadulje.

Južno od Rina nalazi se „grad duhova“, Virdžinija Siti.

Na putu do njega treba proći kroz glavni grad Nevade, Karson Siti, gradić sa šumom električnih stubova na ivicama ulica i nešto višom zgradom Kapitola. Virdžinija je nekada bila najveći grad u Nevadi, sa pedeset hiljada stanovnika.

Otkriće nalazišta srebra i zlata Comstock privuklo je ovde rudare, avanturiste, kockare, bankare, prostitutke i ubice – prvih 26 sahranjenih na But Hilu bilo je ubijeno. Na vrhuncu rudarske groznice imao je 150 saluna, bordele, tri crkve i pozorište.

Danas tu živi manje od hiljadu stanovnika. Očuvana je glavna ulica iz perioda procvata, sa drvenim trotoarom ispod nadstrešnica, kao u kaubojskim filmovima.

Od muzeja, najpoznatiji je posvećen Marku Tvenu. Ovde je stekao svoj književni pseudonim, radeći za lokalne novine. Na izlazu iz grada, uredno je obeleženo mesto na kome je bio „opljačkan“ – nije znao da su to učinili njegovi prijatelji, koji su mu nekoliko dana kasnije vratili novac i zlatni sat.

Posle uvida u prošlost, možete posetiti neki od preostalih saluna. Pokušajte da izbegnete onaj u kome se nalazi istorijski „sto samoubica“, uspomena na kockare koji su tu izgubili bogatstvo na kartama.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.

Učlani seOriginal Article