Rojazol krema je namenjena lečenju gljivičnih infekcija na koži i noktima, tačnije svih onih infekcija koje izazivaju gram-pozitivne bakterije.
To je topikalna krema i koristi se na koži, dakle dermalno, a lekar može prepisati i drugačiju upotrebu, pa se uvek treba pridržavati onoga što je lekar odlučio.
Rojazol krema se sastoji od Benzojeve kiseline (2 mg po gramu kreme), tečnog parafina, natrijum hidroksida, glicerilstearata, prečišćene vode, cetostearilalkohola (40 mg po gramu kreme) i glavnog aktivnog sastojka, a to je mikonazol-nitrat.
U prodaji je nalazite upakovanu u aluminijumsku tubu težine od 30 g. Posle otvaranja je možete koristiti narednih devet meseci, ako je čuvate na sobnoj temperaturi do 25º C.
Kako se koristi rojazol krema – doziranje
Ako imate infekciju kože gljivičnog tipa, kremu mažete dva puta na dan. Mesto infekcije treba da bude čisto kako biste naneli tanak sloj kreme i utrljali blagim pokretima. Gledajte da koža upije kompletan sadržaj koji ste naneli.
Lekar će prepisati dužinu terapije u zavosnosti od težine i jačine infekcije, kao i od vrste gljivice koja je izazvala infekciju. Dužina terapije se kreće između dve i šest nedelja. Obično lekar preporuči nastavak terapije i nakon uklanjanja infekcije, da se gljivice ne bi povratile.
Ako je u pitanju gljivična infekcija noktiju, rojazol krema se nanosi takođe dva puta na dan, a nakon povlačenja gljivica, lekari preporučuju produžetak tretmana na još deset dana.
Posebno treba naglasiti da kremu ne smete koristiti intenzivnije i češće nego što vam je lekar prepisao. Ako mislite da će se stanje pre poboljšati ukoliko kremu nanosite u kraćim vremenskim razmacima, varate se. Na taj način možete dovesti do toga da neželjeni efekti budu prisutni i da budu vidljiviji.
Svaki put kada stavljate rojazol kremu, vodite računa o higijeni. Područje kože koje je pogođeno infekcijom treba da bude čisto i suvo, kao i vaši prsti kojima nanosite kremu. Kremu namažite na celo pogođeno područje i oko njega. Kada završite sa nanošenjem rojazol kreme, operite ruke temeljno.
Vodite računa da rojazol krema ne dođe u kontakt sa sluzokožom nosa, usta ili sa očima.
Pridržavajte se uputstava lekara ili onoga što piše na odštampanom letku koji je došao u pakovanju sa rojazol kremom. Lek morate primenjivati redovno, u tačno vreme, jer ćete jedino tada moći da izvučete maksimalni efekat kreme.
Ukoliko ste zaboravili da nanesete lek u predviđeno vreme, sledeći put nemojte nanositi duplu dozu, već samo nastavite u normalnom tempu i sa normalnom dozom.
Ako primetite neke neobične reakcije, obavestite svog lekara.
Šta sve mogu biti propratni i neželjeni efekti u toku nanošenja rojazol kreme?
Neki pacijenti su prijavljivali da im se posle korišćenja rojazol kreme dešavalo peckanje, pečenje, iritiranost, oticanje, osetljivost, crvenilo, pa čak i pojava sitnih bubuljica na mestu gde je lek nanošen. Ako i vi primetite slične reakcije i neželjene efekte, trebalo bi da odete kod svog dermatologa ili lekara i prijavite stanje.
Nisu poznate ozbiljne reakcije alergijskog tipa po upotrebi rojazol kreme. Ipak, onaj ko počne da primećuje jak osip, oticanje, pa čak i oticanje grla, jezika, lica ili teskobe u disanju, mora hitno da se javi najbližoj medicinskoj službi.
Vaš lekar ili dermatolog bi trebalo da bude upućen u vašu istoriju bolesti i medicinskih stanja pre nego što vam prepiše korišćenje rojazol kreme. Njemu morate reći da li ste već imali iskustva sa mikonazolom, ketokonazolom ili ekonazolom, a naročito da li ste imali neželjena dejstva ili alergijske reakcije.
Da li trudnice i majke koje doje smeju koristiti rojazol kremu?
Do sada nisu prijavljivana neželjena dejstva rojazol kreme na mleko majke dojilje niti na bebama čije su majke koristile rojazol kremu u toku dojenja. Ova krema nije toksična, lagano ulazi u kožu i nije teška kao neki drugi antimikotici.
Trudnice bi ipak trebalo da se posavetuju sa svojim lekarom, pre nego što počnu da koriste rojazol kremu.
Nešto više o mikonazol-nitratu i njegovim dejstvima
Gram rojazol kreme u sebi sadrži 20 mg mikonazol-nitrata. Ovaj sastojak je antigljivični, tj. antifungalni lek. U farmakološkom smislu gledano, to je derivat imidazola. Svi lekovi ovog tipa utiču na membranu ćelije date gljivice. U ispitivanjima je utvrđeno da mikonazol-nitrat poseduje i određene vrste antibakterijskog dejstva.
Mikonazol-nitrat u kremi, dakle u topikalnom preparatu, uspeva da bude apsorbovan putem kože u određenim, ne velikim, količinama. Kada ga koža resorbuje, mikonazol-nitrat se veže za eritrocite i proteine plazme.
Kasnije, organizam će se osloboditi od ovog sastojka putem stolice. Zapravo, u organizmu na kraju ostaju samo neznatne količine mikonazola i to u formi metabolita koji na kraju izlazi iz organizma crevnim pražnjenjem.
Naša koža se može inficirati različitim gljivicama. Gljivična infekcija kože se pojavi u obliku pečata, a zatim taj deo kože svrbi i pojavljuju se plikovi u nekim slučajevima. Gljivično se mogu inficirati i koža glave, odnosno vlasište, stopala, pazušne jame, itd.
Blaga infekcija kože, pod imenom Pityriasis versicolor, takođe može napasti naše telo. Ona se ogleda u pojavi promena na koži i to pre svega na nadlakticama ili gornjem delu tela. Promene se u medicini nazivaju makulama i obično su svetlobraon boje. Dešava se da budu pokrivene belom skramom. Pityriasis versicolor izazivaju mikroorganizmi pod nazivom Malassezia furfur ili drugačije Pityrosporum ovale.
Ovi mikroorganizma prirodno žive na ljudskoj koži, ali se pod određenim uslovima oni transformišu, pa se pojavljuje osip po koži. Najčešće se to dešava zbog neurednosti, loše higijene, garderobe koja je napravljena od veštačkih materijala, zbog znojenja, itd. Neki pacijenti uspeju da razviju hipopigmentaciju, naročito posle izlaganja suncu.
Mikonazol-nitrat uspeva da se bori protiv navedenih infekcija i stanja. On je imidazol, a to znači da umanjuje sposobnost gljivica da proizvedu ergosterol u ćelijskoj membrani. Zahvaljujući toj sposobnosti mikonazola, gljivice bivaju uništene, a samim tim i infekcija. Mikonazol-nitrat, kao lek, otkriven je 1968. godine, a od početka sedamdesetih godina prošlog veka, nalazi se na zvaničnom spisku ključnih lekova Svetske zdravstvene organizacije.
Topikalni mikonazol-nitrat lekari prepisuju da bi sprovodili lečenje svraba na koži, atletskog stopala, osipa pod pazuhom ili na preponama, itd.
Mikonazol-nitrat može lečiti gljivične infekcije koje se pojavljuju u intimnim regijama i zahvataju sluzokožu vagine. Tada se mikonazol-nitrat pravi u vidu vaginalne masti ili vaginalne tablete (vaginalete). Postoji i gel oralnog tipa koji se može mazati po uglovima usana.
U nekim državama je odobreno korišćenje mikonazol-nitrata tokom lečenja pelenskog osipa. U ovim tretmanima se mikonazol-nitrat zamenjuje nistatinom, ali samo za onu decu koja imaju više od mesec dana.
Ponekad se dešava da mikonazol-nitrat koji se apsorbuje u gastrointestinalnom taktu dovodi do reagovanja sa drugim lekovima koje pacijent u isto vreme uzima. Tu se, pre svega, misli na lekove poput atipičnih psihotika, antikoagulanata i statina (za regulisanje hiperholesterolemije).
Koje su najzastupljenije gljivične infekcije kože koje se mogu lečiti rojazol kremom?
Gljivične infekcije su vrlo uobičajene u velikom delu živog sveta. Kod ljudi se gljivične infekcije javljaju kada invazivna gljivica zauzme neki deo tela i kada naš imuni sistem ne ume da se izbori sa njom.
Gljivice inače mogu živeti u vazduhu, zemljištu, vodi i na biljkama, dok postoje mnoge gljivice koje neometano žive u ljudskom telu. Kao što je slučaj sa mnogim mikrobima, postoje korisne i štetne gljivice. Kada štetne gljivice napadnu telo, teško se mogu ubiti jer one preživljavaju u okruženju, pa se osoba može ponovo zaraziti.
Svako ko ima oslabljen imuni sistem u nekom trenutku može dobiti gljivičnu infekciju, kao i onaj pacijent koji je upravo prestao ili uzima antibiotičku terapiju. Osobe koje se leče od kancera ili dijabetesa su više sklone gljivičnim infekcijama.
Uobičajeni tipovi gljivičnih infekcija su Tinea pedis ili atletsko stopalo, potom gljivične infekcije izazvane gljivicom Candida albicans, koje se mogu pojaviti na bilo kom delu tela, pa čak i na noktima, potom Tinea cruris koja se pojavljuje na preponama, pazušnim jamama, podguzju, kao i Tinea corporis.
Većina gljivičnih infekcija kože se može tretirati lekovima koji se dobijaju i bez lekarskog recepta. Teške infekcije, međutim, zahtevaju dodatne metode lečenja.
Preventivno delovanje može pomoći ako znamo da smo podložni gljivičnim infekcijama.
Ipak, uvek je najbolje obavestiti lekara o prvom znaku infekcije, kako bi se izbegle moguće komplikacije.
Rojazol krema je pogodna za blaže oblike infekcije i u slučaju samostalnog lečenja obavezno pratite uputstva iz ovog teksta, kao i ona koja su odštampana na uputstvu koje ide uz lek.
Cena rojazol kreme se kreće između 400 i 500 dinara.
