Rosacea je učestala hronična kožna bolest, koja prvenstveno zahvata lice dok u ređim slučajevima mogu biti zahvaćeni i drugi delovi tela. Osim lica, i oči često mogu biti zahvaćene. Pravi uzrok bolesti još nije pronađen ali radi se o uticaju niza faktora okoline i nasleđa.
Zapaženo je učestalije javljanje bolesti kod osoba svetle puti, kod krvne grupe Rh A+ i kod osoba koje imaju migrenu. Bolest se najčešće javlja posle 30. godine – između 40 i 50 godina, a češća je kod žena. Nekad mogu biti zahvaćene samo oči bez kožnih promena. Tipičan je razvoj bolesti kroz niz faza koje se međusobno nadopunjuju.
Rosacea nema nikakve veze s aknama iako nekad slično izgleda.
Mogući uzroci bolesti:
• Nasleđe, Do sad nisu pronađeni HLA markeri.
Oko 30-40% članova porodice dobije rosaceju ako je imao neko od njihovih roditelja.
• Sunce, U razvoju bolesti sunce ima bitnu ulogu jer se rosacea često javlja na koži koja je oštećena suncem. Sunce oštećuje vezivo i time slabi zidove krvnih sudova što pridonosi širenju sudova i time razvoju bolesti.
• Poremećaj krvnih sudova, Danas se ovoj teoriji pridaje najveća pažnja u razvoju bolesti, jer ljudi koji boluju od rosaceje imaju sklonost crvenilu tj. širenju krvnih sudova na niz podražaja. Kao dokaz toj teoriji ide u prilog učestala pojava migrene kod ljudi koji imaju rosaceju.
Poremećaj mikrocirkulacije vena lica ima najvažniju ulogu u razvoju bolesti. Vene lica se dreniraju kroz beonjače čime se objašnjava zahvaćenost očiju.
• Hormonalni poremećaji, Učestala pojava rosaceje je zapažena u trudnoći, za vreme ciklusa i postmenopauzalno.
• Lekovi, Pojedini lekovi provociraju crvenilo lica poput nitroglicerina.
• Heliobacter pylori, Do sad nije dokazana direktna povezanost navedene bolesti i rosaceje. Poboljšanje rosaceje posle izlečenja H. Pylori se tumači protivupalnim delovanjem antibiotika.
U obzir dolazi još niz bakterija čiji bi produkti mogli imati uticaj na razvoj bolesti.
• Demodex folliculorum, Zapažena je povećana učestalost navedenog uzročnika bolesti kod rosaceje pa kod nekih bolesnika poboljšanje rosaceje nastupa nakon što se Demodex iskorenio.
Stadijumi bolesti:
1. Predispozicija – Kod predisponiranih pojedinaca dolazi do povremenog izbijanja crvenila na centralnom delu lica, a kod nekih na vratu i grudima. Do izbijanja napada dolazi usled delovanja provocirajućih faktora.
2. Eritematozni stadijum – Napadi crvenila su učestaliji i trajniji uz osećaj topline i pečenja lica. Većina pojedinaca navodi sklonost crvenilu lica od ranije. Moguć je razvoj otoka lica i pojava krvnih sudova. U manjem broju slučajeva oboleli navode osećaj pečenja lica.
3. Eritematoznozastojni stadijum – Navedeni simptomi iz prethodne faze postaju jače izraženi. Crvenilo lica postaje trajno. Dolazi do razvoja krvnih sudova. Otok lica može biti trajan. Dolazi do razvoja očnih simptoma u vidu peckanja i svrbeža očiju irazvoja crvenila beonjača.
4. Papulopustulozni stadijum – Bolest u ovom stadijumu može ličiti na teže akne zbog razvoja upalnih promena. Bitna razlika kod rosaeceje je što nema mitesera za razliku od akni. Dolazi do pogoršanja tena uz pojavu širokih pora i finomatoznih promena tj. bujanja vezivnog tkiva zbog čega dolazi do groteksnog izgleda.
Finomatozne promene su izražene samo kod muškaraca i najčešće je zahvaćen nos.
Tipovi rosaceje:
1. Trajni edem
2. Conglobata
3. Rosacea fulminans
4. Oftalmička
5. Lupoidna
6. Steroidna
7. Gram negativna
8. Halogena
9. Finomatozna
Provocirajući faktori:
Najvažnije je prepoznati provocirajuće faktore i što više ih izbegavati jer u suprotnom dolazi do daljeg razvoja bolesti uprkos terapiji. Kod svih bolesnika provocirajući faktori ne moraju biti isti.
• vrela hrana i pića
• jaki začini
• izvori topline
• hladnoća
• sunce i solarijum
• alkohol
• kozmetika koja sadrži alkohol (posebno losion posle brijanja)
• stres
• sredstva za negu s agresivnim sastojcima
Terapija:
1. Opšte mere – Potrebno je voditi računa da se izbegavaju alkoholni losioni ili slična agresivna sredstva za negu lica, jer većina bolesnika ima osetljivu kožu. Potrebno je što nežnije lice umivati mlakom vodom i sušiti mekim peškirom. Kod muškaraca se savetuje brijanje električnim aparatom. Potrebno je izbegavati Sunce i koristiti sredstva s zaštitnim faktorom. Kod neprijatnosti lica i crvenila mogu se koristiti oblozi hladne vode. Peeling i slične agresivne metode bolje je izbegavati. Kod crvenila lica se koristiti kamuflaža koja mora biti zelene boje.
2. Lokalna terapija – Temelj navedene terapije se sastoji uglavnom na protivupalnom efektu. Pojedina sredstva uz protivupalni efekat još smanjuju crvenilo lica. U tu svrhu se koriste antibiotici i azelaična kiselina. Od antibitotika se najčešće koristi: metronidazol, eritromicin i klindamicin. Pojedini autori navode antimikotike tj. sredstva protiv gljivica kao npr. ecalin. U obzir dolaze i retinoidi tj. derivati vitamina A kao npr. adapalen i tretionin. Potreban je oprez kod upotrebe antimikotika i retinoda jer navedena sredstva lako izazivaju iritaciju lica. Retinoidi izazivaju zadebljanje površinskog sloja kože tj. epidermisa čime se smanjuje crvenilo lica uz antiupalni efekt. Zamena za retinoide je retinaldehid koja zadržava njihova svojstva ali bez iritacije. U prošlosti su se koristili preparati na bazi katrana i sumpora koji se i danas koriste. Akaricidi tj. sredstva protiv D. Folliculoruma kao lindan i permetin gube na značaju. Od najnovijih lekova se navodi tacrolimus i askomicin
3. Sistemna terapija – Temelj terapije čine antibiotici čiji se efekt temelji na protivupalnom efektu. Najčešće se koriste: tetraciklini – minociklin i doksiciklin. U zadnje vreme koristi se i klaritromicin. Kod težih slučajeva se koristi metronidazol. Kod najtežih oblika se primenjuje isotretionin i sistemski kortikosteroidi. Protiv napada crvenila lica se koristi klonidin i beta blokatori.
4. Estetika – Protiv vidljivih krvnih sudova se primenjuje spaljivanje strujom i laser i IPL uređaj.
U novije vreme protiv crvenila lica se uspešno koristi IPL uređaj koji ujedno smanjuje i proširene pore. Kod bujanja vezivnog tkiva i lojnica koje je najčešće izraženo na nosu koristi se čitav niz metoda i sredstava koje se temelje na uništavanju navedenog tkiva.
Rosacea je vrlo učestala bolest čija dijagnoza danas ne predstavlja nikakvu opasnost po zdravlje već se više radi o estetskom poremećaju. S današnjim sredstvima i metodama za lečenje postižu se odlični rezultati. Konačni rezultat će najviše zavisiti od samog pacijenta i njegovog ponašanja. Bitna je saradnja s oftalmologom jer nekad zna doći do težih oštećenja očiju ukoliko se bolest ne prepozna i ne leči. U današnje doba nema više razloga za društvenu izolaciju obolelih pojedinica kao nekada, niti obeležavanja stigmom alkoholizma.
