U nekim zemljama se 3. avgust slavi kao Dan lubenice, a tokom celog leta se lubenica nalazi na trpezama, bilo kao dodatak piću ili desert posle roštilja.
Evo nekih zanimljivih činjenica o ovom zanimljivom voću-povrću.
Lubenice su u isto vreme i voće i povrće
Zahvaljujući svom slatkom ukusu, lubenice se najčešće smatraju voćem. I one zaista rastu kao voćke koje potiču od cveta koji je oprašen od pčela. I sa botaničke strane gledano one se smatraju voćem jer sadrže seme.
Međutim, mnogi vrtlari o njima razmišljaju kao o povrću, jer ih uzgajaju u vrtovima nadomak ostalih letnjih povrćki kao što su grašak i kukuruz.
Uz to, lubenice su klasifikovane kao deo botaničke porodice tikvi koja uključuje drugo kulinarsko povrće poput krastavca, bundeve i tikvice.
I dok se mi uglavnom fokusiramo na sukulentnu unutrašnjost, kora lubenice je takođe jestiva i puna hranljivih materija sa iznenađujućim prednostima za zdravlje. Duž celog Bliskog istoka i Kine, semenke lubenice se suše i peku, pa se od njih prave grickalice.
Na engleskom jeziku se lubenica zove watermelon (water-voda) i to sa razlogom. 92% lubenice čini voda, što je čini savršenim osvežavajućim voćem u toplim letnjim mesecima.
Da bismo lubenice mogli lakše da klasifikujemo, razvrstavamo ih na četiri glavne kategorije: one sa semenkama, one bez semenki, mini lubenice (icebox) i žuto-narandžaste lubenice. Jedna od najpopularnijih vrsta na zapadu je Crimson Sweet, lubenica sa semenkama i tamnocrvenim, slatkim mesom.
Nasuprot onome što je uvreženo mišljenje, lubenice bez semenki nisu rezultat hibridizacije, već su potpuno prirodni fenomen. Pre nekoliko decenija je bilo vrlo teško naći lubenice bez semenki, ali danas one čine oko 85% onih koje se prodaju, na primer, u Americi. A one bele “semenke” koje se i dalje nalaze u parčićima bez semena su zapravo prazan omotač semenke koji se jede bez bojazni.
Lubenice mogu da narastu do zaista velikih razmera
Najteža lubenica, koja je ušla i u Ginisovu knjigu rekorda, izrasla je u bašti Kris Kenta u Tenesiju i težila je blizu 160 kg.
Lubenice mogu sprečiti kancer
Lubenice su izvrstan izvor likopena, antioksidansa koji smanjuje rizik od različitih tipova kancera, uključujući rak prostate, pluća i želuca.
Japanski farmeri uzgajaju lubenice neobičnih oblika
U proteklih 40 godina, japanski farmeri su uzgojili lubenice u obliku kocke. To rade tako što ih kultivišu u posebno napravljenim kutijama. Takva lubenica se proda za 100 dolara.
Nedavno su neki farmeri uspeli da proizvedu lubenicu u obliku srca.
Zašto su lubenice zdrave?
Lubenice su, kao što smo rekli, sastavljene uglavnom od vode – oko 92% – ali je ovo osvežavajuće voće napunjeno korisnim materijama. Svaki sočni zalogaj ima značajne nivoe vitamina A, B6 i C, puno likopena, antioksidanata i aminokiselina. Postoji čak i skromna količina kalijuma.
Pored toga, ovaj suštinski letnji desert je bez masnoća, ima vrlo malo natrijuma i ima samo 40 kalorija po parčetu od 250 g.
Hrana bogata antioksidansima omogućava vašem telu da funkcioniše optimalno. Antioksidansi pomažu u sprečavanju oštećenja i sprečavanju kancera. Aminokiseline su osnovi građevinski materijal za proteine, a proteini se koriste u gotovo svim vitalnim funkcijama u telu.
Naučnici su primetili visok nivo likopena u lubenicama – oko 15 do 20 mg po porciji od 350 g. Smatra se da je to najviši nivo koji se može naći u svežem proizvodu. Likopen je fitonutritijent, koji se prirodno pojavljuje u jedinjenjima u voću i povrću, i izaziva zdrave hemijske reakcije u ljudskom telu.
Takođe, to je crveni pigment koji daje boju lubenicama, paradajzu, crvenom grejpfrutu, itd.
Likopen je povezan sa zdravljem srca, kostiju i sa prevencijom raka prostate. To je takođe moćan antioksidant za koji se smatra da ima antiinflamatorna svojstva.
Da biste maksimalno povećali unos likopena, pustite da lubenica u potpunosti sazri. Što je crvenija lubenica, to će u njoj postojati veća koncentracija likopena. Betakaroteni i fenolna antioksidansna jedinjenja takođe se povećavaju kako lubenica dozreva.
Naravno, to ne znači da će nedozreli delovi lubenice biti nekorisni. Naime, svi delovi lubenice su dobri jer u njoj postoji puno nutritijenata. A ovo uključuje i belo meso blizu kore, koje sadrži dosta aminokiselina pod imenom citrulin. Citrulin je vredna aminokiselina koja konvertuje aminokiselinu arginin. Ove aminokiseline promovišu cirkulaciju, što vodi ka boljem kardiovaskularnom zdravlju i poboljšanju erektilnih disfunkcija.
Semenke lubenice imaju dosta proteina, magnezijuma, vitamina B, zdravih masnoća, itd.
Visok nivo likopena u lubenicama je veoma efikasan u zaštiti ćelija od oštećenja i može pomoći u smanjenju rizika od srčanih oboljenja. Otkriveno je da ekstrakt lubenice pomaže u smanjenju hipertenzije i visokog krvnog pritiska kod gojaznih odraslih osoba.
Lubenica može biti naročito važna za starije žene. Jedna studija je otkrila da su žene u postmenopauzi, koje su uzimale ekstrakt lubenice u trajanju od šest nedelja, smanjile krvni pritisak i arterijsku začepljenost u poređenju sa onima koje nisu uzimale ekstrakt lubenice. Istraživači su pripisali korist citrulinu i argininu. Arginin pomaže u cirkulaciji krvi i smanjuje akumulaciju viška masti.
Likopen u lubenici čini ovu čudesnu voćku antiinflamatornom namirnicom. Likopen je inhibitor različitih inflamatornih procesa, a radi i kao antioksidans koji neutrališe slobodne radikale.
Lubenica pomaže u ukupnoj hidrataciji, a to je sjajna stvar. Od nje možemo dobiti 20-30% naših dnevnih potreba koju uzimamo putem ishrane. Sok lubenice je pun dobrih elektrolita, što može pomoći pri sprečavanju srčanog i moždanog udara.
Jedna od omiljenih poslastica koja se može dobiti obradom lubenice jeste slatko od lubenice. Kuvajući slatko od lubenice, čuvate ovo letnje voće, pa uživate u njemu tokom cele godine.
Domaće slatko od lubenice – kako se pravi (recepti)
Za ovo domaćinsko slatko od lubenice vam je potrebno:
- 3 kg kore lubenice;
- 1 l vode za špinovanje šećera;
- 1 limun;
- 2-3 listića rozetle;
- 3 kg šećera.
Lubenica se dobro opere, pa se oljušti. Zatim se iseče na kriške, pa se slatki deo pojede, a kriške se iseku na kockice.
Za ovaj recept je potrebno imati veću šerpu za kuvanje slatkog, u koju ćete nasuti vodu i pustiti da voda provri.
Nakon što voda proključa, stavite kockice kore lubenice. Sačekajte dok ovo ponovo provri, a onda pomerite sa ringle i procedite. Kockice kore ostaju u cediljki ili đerđivu.
Za to vreme, opet vraćate šerpu na ringlu, dolivate vrelu vodu i puštate da provri još jednom, pa drugi put ubacujete kockice kore.
Ovaj postupak se ponavlja ukupno devet puta.
Kada poslednji put provru kocke kore lubenice, stavite ih sa strane, a u šerpu nalijete litar vode i onda polako dodajete šećer kako biste ga lepo ušpinovali, a da ne dobijete grudve. Nakon tačke ključanja, smanjujete temperaturu i puštate da se špinuje pola sata.
U ušpinovan šećer stavljate kockice lubenice i kuvate još sat vremena. Negde na polovini kuvanja možete da dodate limun koji ste prethodno iseckali na kolutove, kao i listove rozetle.
Kada se slatko ukuva, sklanjate ga sa ringle i puštate da se prirodno ohladi.
Ohlađeno slatko sipate u sterilisane staklene tegle i zatvarate originalnim poklopcima.
