Htela bih da ovo groblje ostane večno u amanet našim potomcima, da ga obilaze i poštuju.
Toliko godina je prošlo od golgote naših predaka, a mi njihovi potomci, pitam se jesmo li ih dostojni.
Smatram da je naša dužnost da Srpsko groblje u Solunu obilazimo dokle god smo u mogućnosti i ne dozvolimo do veka večitog da padne u zaborav.
Posebno sam tužna što 2023. godine moju posetu Solunu i Srpskom groblju nisam mogla da obeležim tradicionalnim razgovorom sa čika Đorđem, koji se nažalost upokojio, ali njegova dobrota, smelost, hitrost i veselost koju pamtim od najranijih dana pa do poslednjih godina, posebno prema mladima i deci , kako bi uvek prišao i ispričao neki srpski podvig, nikada neće biti zaboravljena.
Trudite se i ne dajte zaboravu ovo sveto mesto, obećajte sebi kao što smo i mi obećali sebi, precima i čika Đorđu.
Srbadijo nikad ne zaboravi ko ti je bio Deda-Đed-Djed!
