Foto: pixabay/ ivanovgood
Procenat tačnog povezivanja bio je oko 80 %.
Grupa od osmoro istraživača sa nekoliko svetskih univerziteta imala je grupu od 711 ispitanika iz Kine, Nemačke, Grčke i Velike Britanije. Oni su najpre pročitali imena 12 boja, poput „zelena“ ili „tirkizna“ i to svako na svom jeziku, a potom su naznačili koju je od 20 ponuđenih emocija probudila koja boja, i koliko jako je boja bila povezana sa izazvanim osećajem.
Boje koje su izazvale najviše emocija bile su crvena, crna i roze, dok su braon i ljubičasta budile slabije asocijacije. Crna je sve ispitanike asocirala na tugu, bez obzira na to iz koje zemlje dolaze, a crvena na pozitivne emocije poput ljubavi i zadovoljstva, ili negativne kao što su mržnja i bes.
Ono što je daleko zanimljivije jesu kulturološke razlike koje su kod nekih boja došle do izražaja. Tako su, na primer, Nemci braon boju više povezivali sa osećajem gađenja nego pripadnici ijedne druge zemlje, a Grci su bili jedina grupa koju ljubičasta boja asocira prevashodno na tugu.
Bela boja je Kinezima budila prilično negativne asocijacije (tamo ljudi na sahranama tradicionalno nose belo), dok je žuta budila pozitivna osećanja kod svih, osim kod Grka.
Kako su naučnici došli do ovih rezultata? Oni su, naime, koristili jednu vrstu veštačke inteligencije – mašinsko učenje – koje koristi podatke ne bi li „istrenirali“ program da napravi korelacije koje nisu lako vidljive i očigledne ljudima.
Tim kaže da studija pokazuje kako se ova tehnologija može upotrebiti za „pronalaženje smisla“ kod istraživanja emocija, što je polje gde su podaci često složeni i nijansirani, a retko crno-beli.
U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs
