Foto: Pixabay/Pexels
Naime, ukupna količina ugljen-dioksida koji emituju vulkani iznosi tek 0,3 do 0,4 gigatona godišnje, što je tek delić od 37 gigatona, koliko je čovečanstvo proizvelo samo tokom 2018. godine, prenosi Pcpress.rs.
To znači da vulkani nisu toliko značajni faktori u zagrevanju planete kao što predlažu pojedini teoretičari koji teret emisije štetnih gasova žele da svale na pleća vulkana, te tako čoveka bar donekle oslobode odgovornosti.
U dalekoj prošlosti bilo je incidenata koji podsećaju na količine ugljen-dioksida koje danas proizvodi čovek, a posledice su bile katastrofalne.
Jedan od takvih incidenata bio je i udar asteroida Chicxulub, koji se dogodio pre oko 66 miliona godina, i koji je, kako se procenjuje, oslobodio negde između 425 i 1.400 gigatona ugljen-dioksida.
Budući da su udari asteroida stvar daleke prošlosti, čovek je odlučio da preuzme njihovu ulogu u uništavanju planete, pa količine ugljen-dioksida koje se zahvaljujući ljudskim aktivnostima upumpavaju u atmosferu u poslednjih 10 do 12 godina mogu da se mere sa nekim drugim katastrofalnim događajima iz Zemljine prošlosti.
Da bi se količina ovog gasa vratila u normalu biće potrebno neko vreme, te naučnici tvrde da će se to dogoditi, ali za vremenski period koji je toliko veliki da ne znači ništa za spas čovečanstva.
