Foto: Saša Milanković
Dolaskom krompira u Evropu, u 16. veku, ljudi su počeli sve masovnije da koriste ovu biljku, a samim tim se njegova primena razvijala sve više i na različite načine, tako da je postala četvrta najrazvijenija kultura posle kukuruza, pšenice i pirinča, a uspeva u celom svetu, kaže za Danas vrsni subotički kuvar, Saša Milanković.
On je pre nedelju dana obećao da će čitaocima Danasa predstaviti i jedno slatko jelo koje vole Vojvođani i rado pripremaju.
Milanković navodi da je krompir na početku bio namenjen kao hrana za stoku, a u Francuskoj se verovalo da izaziva lepru i bio je zabranjen odlukom parlamenta 1748. godine.
“Francuski agronom, Antoine-Augustin Parmentier, je uspeo teškim naporima da ubedi ljude da pokušaju da koriste krompir kod lečenja dizenterije. Medicinski fakultet je odobrio kasnije, 1772. godine, da se krompir koristi kao jestiva namirnica. Permantier je za to, godinu dana kasnije, dobio i nagradu”, objašnjava Milanković.
Podseća da je krompir u Srbiju doneo Dositej Obradović, na početku Prvog Srpskog Ustanka.
Prema njegovim rečima, jedan od mnogobrojnih specijaliteta, poreklom je iz Južne Nemačke, pokrajine Švapska, Baden i Austrije, u krajevima gde se graniči sa tim pokrajinama u Nemačkoj, zove se Schumpfnudel.
“Kod nas se takođe zovu šumpfnudle. To su deblje nudle, veličine prsta po čemu su dobile i ime. Prave se uglavnom od testa od krompira, brašna i jaja. Pandan su im talijanske njoke (gnocchi). Prave se na mnogo načina, a u zavisnosti od regiona gde se pripremaju. Prave se u slanoj izvedbi uz vinske teme, sa kiselim kupusom i slaninom ili npr. sotirane na puteru i sa žalfijom”, objašnjava Milanković.
Nasuprot slanim, navodi naš kuvar, u Vojvodini preovladavaju slatke varijante šumpfnudli koje su često kombinovane sa nekom jačom i bogatijom čorbom.
“To je potpuni obrok za dane kada se tradicionalno posti, to jest, sredom i petkom. Kod nas se na stolu mogu naći najčešće nudle sa makom, orasima ili prženom prezlom. Naišao sam i na kombinaciju putera, cimeta i malo meda. Može da se služi čak i uz kuvano voće – kompot”, kaže Milanković.
Dodaje da je tajna samo u mašti, i malom umeću spajanja namirnica, što u slučaju šumpfnuli stvarno nije teško.
“Ja sam ih ovaj put za čitaoce Danasa pripremio sa makom i prženom prezlom. Neću vas zamarati količinama jer je to relativna stvar sa ovim jelom. Jedino ću naznačiti polaznu tačku od 1 kilograma krompira za četiri osobe”, priča Milanković.
Dakle, da vidimo kako glasi Sašin recept:
Krompir dobro skuvati u kori, oguliti i propasirati kroz presu za tu svrhu ili kroz sito ili cediljku.
Kada se prohladio, malo posoliti (prstohvat), dodati dva jaja i brašna po potrebi, u meri dok se ne dobije masa od koje mogu da se formiraju nudle. U međuvremenu, pripremimo mleveni mak sa korom limuna i sa dodatim kristalnim šećerom (varijante sa demerera ili nekim drugim šećerom ili zaslađivačem stvaraju drugu dimenziju ukusa i toplo ih preporučujem) i prezlu koju smo malo „zatamneli“ na suvoj tavi ili sa vrlo malo ulja. U ohlađenu prezlu dodajemo šećer po želji (vrsta i količina). Obe varijante mogu da budu i bez šećera, ali sa medom.
Pristaviti vodu da prokuva i u njoj na tihoj vatri blago kuvati nudle koje smo u međuvremenu formirali na veličine 5-6 cm i promera 1,5 cm. Kada isplivaju po površini vode, vadimo ih francuskom kašikom i tople uvaljamo u pripremljeni mak ili prezlu. Servirati toplo.
“Moja preporuka je da uz ove nudle sa prezlom servirate i malo pekmeza od kajsija. Maštajte!”, poručuje Milanković.
(Subotički kuvar, Saša Milanković, predaje mladim kuvarima u Ekonomskoj srednjoj školi „Bosa Milićević“ u Subotici, a radi i u jednom poznatom restoranu u Hajdukovu)
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
