pixabay.com
Postoje brojne drevne metode koji su naši preci koristili pokušavajući da saznaju da li će dobiti prinovu, a među njima našle su se neke za koje današnji istraživači kažu da nije primenjivana bez razloga.
Među egipatskim spisima koji se danas čuvaju u Univerzitetu u Kopenhagenu našao se i medicinski papirus ispisan oko 1400. godine pre nove ere, prema kom je za utvrđivanje drugog stanja dovoljno malo žitarica.
Naime, žena je trebalo istovremeno da mokri na semenje pšenice i ječma – ukoliko žitarice niknu, odnosno nabubre ili, uopšte, pokažu neki znak da se „primaju“, postoji trudnoća, a ako do toga ne dođe žena nije u drugom stanju.
I to nije sve, već ovaj test pokazuje i pol deteta u slučaju eventualne trudnoće: nicanje ječma ukazuje na to da žena nosi dečaka, dok nicanje pšenice pokazuje da na svet stiže devojčica!
Nicanje ječma znači da žena nosi dečaka, a nicanje pšenice – devojčicu!
Sudeći po pisanju američkog Nacionalnog zdravstvenog instituta, istraživanje sprovedeno 1963. godine pokazalo je da je ovaj metod pouzdan jer je u čak 70 odsto slučajeva urin trudnica uistinu podstakao rast semenja!
Mnoge ideje iz medicinskih tekstova iz drevnog Egipta ponovo se pojavljuju u kasniji grčkim i rimskim spisima – rekla je dr Sofi Šidt s Univerziteta u Kopenhagenu.
– Odatle su se širili dalje do srednjovekovnih medicinskih tekstova na Bliskom istoku, a njihove tragove možete pronaći sve do predmoderne medicine.
Današnjica
Današnji testovi za trudnoću, za koje se takođe koristi urin, oslanjaju se na proteine koji detektuju hormon humani horionski gonadotropin (hCG), a naučnici veruju da je staroegipatski metod bio toliko efikasan jer povišeni nivoi estrogena u trudnoći, kojih ima i u urinu, mogu da postaknu rast semenja.
